Od našeg dopisnika
Atina, 4. marta – Grci su na ulicama, u štrajku. Masovnim mitinzima, sa parolama da im se vrati oteto, sa pozivom da svi izađu na proteste, sa pretnjom da će delimična obustava rada u celoj zemlji i generalni štrajk zakazan za 11. mart postati svakodnevica, grčki sindikati odgovorili su na paket restriktivnih mera koji je u sredu objavila vlada premijera Papandreua.

Centar Atine i saobraćaj u celom gradu danas su u kolapsu. Sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru mobilisali su deo svojih članova koji su od jutros u centru, ispred parlamenta. Grupa sindikalista okupirala je sve ulaze u Ministarstvo finansija i sprečila ulazak zaposlenih. Na ulicama je na stotine penzionera koji dele letke u znak protesta protiv novih mera koje im zamrzavaju primanja. Kolona nezadovoljnika koja se sliva u grad je sve veća jer su po podne, u organizaciji Komunističke partije i pokreta PAME, organizovani mitinzi i protestne povorke. Saobraćaj je u prekidu, u centru grada je neopisiva gužva. Strahuje se i od eventualnih nereda.

 Danas se štrajkačima pridružuju i učitelji i nastavnici, bolničarke bez kojih su danas ostale sve bolnice, radnici bivšeg „Olimpik erlajnsa”, lučki radnici... Talas nezadovoljstva, preciznije šoka, kako je nove vladine mera nazvala leva opozicija sa Kompartijom na čelu, ciklično se širi zemljom. Za petak, 5. mart, dva najveća grčka sindikata sprovode delimičnu obustavu rada u celoj zemlji, a 11. marta u 24-časovni štrajk ponovo ulazi oko tri miliona radnika.

Treći, najdrastičniji talas restriktivnih ekonomskih mera, koje moraju da obezbede dodatnih 4,8 milijardi evra za popunjavanje rupe u budžetu, bio je neizbežan, ali najbolniji udarac po džepu većine Grka. Za 30 posto skresani su svi bonusi, zamrznute penzije, smanjena primanja zaposlenih u državnim institucijama za 12 posto... PDV je porastao za dva posto, sa 19 na 21 procenat, što će neminovno za sobom povući nova poskupljenja. Hrana i osnovni elementi potrošačke korpe će poskupeti za jedan posto, ostala roba za dva posto. Cigarete i alkohol za 20 posto, benzin bezolovni sa 1,28 na 1,38 evra po litru. Preciznije, porast PDV koštaće svaku porodicu godišnje od 500 do 1.000 evra, zavisno od primanja i, naravno – navika.

Nezadovoljstvo zaposlenih u državnom sektoru je ogromno jer smanjenje primanja za 12 posto znači da će na godišnjem nivou dobijati manje od 732 do 6.312 evra, zavisno od položaja. Zaposleni u Ministarstvu finansija će, na primer, ukoliko imaju baznu platu od 1.305 evra, godišnje izgubiti 3,7 plata ili celih 4.840 evra. Šta na sve ove restrikcije da kažu penzioneri sem da, kako je to zabeležila TV kamera, plaču i jadaju se da kao i sva njihova sabraća u svetu, ne znaju kako da sastave kraj sa krajem.

Premijer Papandreu je još jednom ponovio da su ovakve mere bile neophodne jer su ogroman dug i deficit u budžetu nalagali hitno ispunjavanje obaveza i obećanja datih evrozoni. Doduše, izostala je podrška ostalih partija opozicije, ali je na zatvorenoj sednici vlade premijer dobio podršku svih svojih ministara i naglasio da je Grčka ispunila sve zahteve, sve što je od nje traženo i da je sada red da Evropa ispuni obećano.

Po rečima Papandreua, minimum je da se Evropa dogovori oko zajedničke akcije podrške i pomoći Grčkoj jer, u protivnom, ukoliko nema koordiniranog stava, Atina će morati da se obrati MMF-u.

Naime, uoči posete Berlinu, Parizu, a zatim i Vašingtonu, grčki premijer očekuje i nekakav dogovor. Utoliko pre što je uoči njegovog susreta sa kancelarom Merkel, koji je zakazan za petak, 5. mart u Berlinu, stigla poruka da Nemačka ovom prilikom neće ponuditi konkretnu pomoć. Pozicija i izjave se, očigledno, menjaju i pod pritiskom nemačke javnosti koja je jasno stavila do znanja da ne namerava da plaća grčke dugove. Posle verbalnog rata između grčkih i nemačkih medija, danas su iz Berlina stigle nove poruke Grčkoj: „Dajte nam Krf, daćemo vam pare!”

„Nekoliko ostrva, ako treba i Akropolj, mogli bi da završe posao!”, piše nemački „Bilt” prenoseći izjave članova vladajuće koalicije. Jozef Slarman, član Hrišćansko-demokratske partije, kaže da „oni kojima preti bankrot treba da rasporede ono što imaju da bi isplatili svoje kreditore. Grčka ima puno nekretnina, ima biznis, ima nenaseljena ostrva koja bi mogla da proda kako bi smanjila dug. Nekoliko komada, ako treba i Akropolj, obavili bi posao!”

Očigledno, atmosfera koja će premijera Papandreua u petak dočekati u Berlinu nije nimalo laka. Utoliko pre što su ovo, uključujući i Pariz, suštinski razgovori kada je reč o sledećim koracima koje Grčka mora da preduzme do podnošenja računa EU, 16. marta u Briselu... I to odmah posle povratka Papandreua iz Vašingtona gde će, takođe na ekonomsku temu, već iduće nedelje razgovarati sa emeričkim domaćinima i sa predsednikom Obamom.

Jasmina Pavlović-Stamenić