Од нашег дописника
Атина, 4. марта – Грци су на улицама, у штрајку. Масовним митинзима, са паролама да им се врати отето, са позивом да сви изађу на протесте, са претњом да ће делимична обустава рада у целој земљи и генерални штрајк заказан за 11. март постати свакодневица, грчки синдикати одговорили су на пакет рестриктивних мера који је у среду објавила влада премијера Папандреуа.

Центар Атине и саобраћај у целом граду данас су у колапсу. Синдикати запослених у јавном и приватном сектору мобилисали су део својих чланова који су од јутрос у центру, испред парламента. Група синдикалиста окупирала је све улазе у Министарство финансија и спречила улазак запослених. На улицама је на стотине пензионера који деле летке у знак протеста против нових мера које им замрзавају примања. Колона незадовољника која се слива у град је све већа јер су по подне, у организацији Комунистичке партије и покрета ПАМЕ, организовани митинзи и протестне поворке. Саобраћај је у прекиду, у центру града је неописива гужва. Страхује се и од евентуалних нереда.

 Данас се штрајкачима придружују и учитељи и наставници, болничарке без којих су данас остале све болнице, радници бившег „Олимпик ерлајнса”, лучки радници... Талас незадовољства, прецизније шока, како је нове владине мера назвала лева опозиција са Компартијом на челу, циклично се шири земљом. За петак, 5. март, два највећа грчка синдиката спроводе делимичну обуставу рада у целој земљи, а 11. марта у 24-часовни штрајк поново улази око три милиона радника.

Трећи, најдрастичнији талас рестриктивних економских мера, које морају да обезбеде додатних 4,8 милијарди евра за попуњавање рупе у буџету, био је неизбежан, али најболнији ударац по џепу већине Грка. За 30 посто скресани су сви бонуси, замрзнуте пензије, смањена примања запослених у државним институцијама за 12 посто... ПДВ је порастао за два посто, са 19 на 21 проценат, што ће неминовно за собом повући нова поскупљења. Храна и основни елементи потрошачке корпе ће поскупети за један посто, остала роба за два посто. Цигарете и алкохол за 20 посто, бензин безоловни са 1,28 на 1,38 евра по литру. Прецизније, пораст ПДВ коштаће сваку породицу годишње од 500 до 1.000 евра, зависно од примања и, наравно – навика.

Незадовољство запослених у државном сектору је огромно јер смањење примања за 12 посто значи да ће на годишњем нивоу добијати мање од 732 до 6.312 евра, зависно од положаја. Запослени у Министарству финансија ће, на пример, уколико имају базну плату од 1.305 евра, годишње изгубити 3,7 плата или целих 4.840 евра. Шта на све ове рестрикције да кажу пензионери сем да, како је то забележила ТВ камера, плачу и јадају се да као и сва њихова сабраћа у свету, не знају како да саставе крај са крајем.

Премијер Папандреу је још једном поновио да су овакве мере биле неопходне јер су огроман дуг и дефицит у буџету налагали хитно испуњавање обавеза и обећања датих еврозони. Додуше, изостала је подршка осталих партија опозиције, али је на затвореној седници владе премијер добио подршку свих својих министара и нагласио да је Грчка испунила све захтеве, све што је од ње тражено и да је сада ред да Европа испуни обећано.

По речима Папандреуа, минимум је да се Европа договори око заједничке акције подршке и помоћи Грчкој јер, у противном, уколико нема координираног става, Атина ће морати да се обрати ММФ-у.

Наиме, уочи посете Берлину, Паризу, а затим и Вашингтону, грчки премијер очекује и некакав договор. Утолико пре што је уочи његовог сусрета са канцеларом Меркел, који је заказан за петак, 5. март у Берлину, стигла порука да Немачка овом приликом неће понудити конкретну помоћ. Позиција и изјаве се, очигледно, мењају и под притиском немачке јавности која је јасно ставила до знања да не намерава да плаћа грчке дугове. После вербалног рата између грчких и немачких медија, данас су из Берлина стигле нове поруке Грчкој: „Дајте нам Крф, даћемо вам паре!”

„Неколико острва, ако треба и Акропољ, могли би да заврше посао!”, пише немачки „Билт” преносећи изјаве чланова владајуће коалиције. Јозеф Сларман, члан Хришћанско-демократске партије, каже да „они којима прети банкрот треба да распореде оно што имају да би исплатили своје кредиторе. Грчка има пуно некретнина, има бизнис, има ненасељена острва која би могла да прода како би смањила дуг. Неколико комада, ако треба и Акропољ, обавили би посао!”

Очигледно, атмосфера која ће премијера Папандреуа у петак дочекати у Берлину није нимало лака. Утолико пре што су ово, укључујући и Париз, суштински разговори када је реч о следећим корацима које Грчка мора да предузме до подношења рачуна ЕУ, 16. марта у Бриселу... И то одмах после повратка Папандреуа из Вашингтона где ће, такође на економску тему, већ идуће недеље разговарати са емеричким домаћинима и са председником Обамом.

Јасмина Павловић-Стаменић