Грчки парламент усвојио је вечерас пакет мера штедње како би осигурао нову траншу међународне помоћи за спречавање банкрота земље и останак у еврозони, јавља Ројтерс.

Пре гласања, на улицама Атине избили су насиље и протести током којих је повређено 54 људи, а запаљено десетак зграда, преносе агенције.

Усвојеним пакетом мера штедње, које су услов за добијање новог кредита од 130 милијарди евра, предвиђено је да се кроз смањење плата, пензија и броја радних места ове године уштеди 3,3 милијарде евра, а до 2015. - 14 милијарди евра.

Укупан јавни дуг Грчке достигао је 350 милијарди евра или око 160 одсто бруто домаћег производа (БДП), а ММФ жели да ниво дуга до 2020. буде максимално 120 одсто БДП да би исплата финансијске помоћи могла да се настави.

Немири, који су избили током масовних протеста организованих због нових мера штедње, проширили су се вечерас из Атине и на друге градове, укључујући Солун, а полиција је привела 37 изгредника.

Сукоби су избили касно поподне када су десетине хиљада људи, одазивајући се позиву синдиката, дошле на централни атински трг Синтагма испред зграде парламента.

Група од око 100 анархиста бацала је флаше, каменице и „молотовљеве коктеле” на полицију, која је реаговала испаљивањем сузавца и шок бомби.

У сукобима је повређен и један полицајац, а од сузавца повреде су задобили и чувени композитор Микис Теодоракис (86) и левичарски политичар Манолис Глезос (89), који активно учествују у кампањи против прихватања новог кредита од ЕУ и ММФ-а.Танјуг 

Пападимос: Вандализам неће проћи, краткорочно одрицање

АТИНА –Грчки парламент је рано јутрос усвојио мере штедње, упркос жестоким протестима у Атини и још шест градова широм земље, у којима је повређено више од 120 грађана и 60 полицајаца.

„Вандализам, насиље и разарење нема места у једном демократском друштву и то не може да се толерише”, поручио је грађанима премијер Лукас Пападимос после драмаричног усвајања нових мера штедње, које су изазвале ерупцију протеста грађана који поручују да више не могу да се жртвују.

Премијер Пападимос, технократа и познати финансијски стручњак, свестан је да спровођење програма неће бити лако, али обећава да ће то бити „краткорочно одрицање грчког народа”, преносе новинске агенције.

На тај начин ове године треба да се уштеди 3,3 милијарде евра, а до 2015. године 14 милијарди.

У Атини у протестима је запаљено 60 здрада, док су многе продавнице опљачкане, јавила је агенција АНА.

Грађани кажу да више не могу да се одричу, да су досадашње мере штедње угрозиле њихов животни стандард. Они траже да се терет финансијске кризе пођеднако расподели на се слојеве друштва, а не само да се сваљује на леђа оних који живе од плата и пензија.

„Што је много, много је”, преносе медији изјаву легендарног Манолиса Глезоса (89), националног хероја који је 1941. године са Акропоља скинуо немачку и поставио грчку заставу.

У кампањи против „продавања Грчке”, како истичу многи демонстранти, учествује и чувени композитор Микис Теодоракис (86) који је био у групи грађана на коју је полиција бацила сузавац.

Усвајање програма штедње, у коме се предвиђају смањење плата, пензија и минималних зарада као и нова отпуштања запослених у јавном сектору, изазвало је дубоке поделе у коалиционим партијама.

Десничарски ЛАОС је напустио владу премијера Пападимоса, док су ПАСОК и Нова демократија, због унутрашњих неслагања, избацили из својих редова 22 одсносно 21 посланика. Само захваљујући томе парламент је рано јутрос могао да усвоји спорни програм штедње.

Најновије мере штедње су биле предуслов за добијање новог зајма из „пакета” ММФ и европских финансијских инситуција од укупно 130 милијарди евра. Грчка држава би, без тих средстава, већ у марту банкротирала. Танјуг

-------------------------------------------------------------------------- 

Атина– Центар Атине је синоћ био у пламену. Горело јенајмање петнаест пословних зграда,банака и кафеа у околини трга Синтагма,док су ватрогасци покушавалида се изборе са ватром како не би захватила стамбене објекте.

Историјске зграде непроцењиве вредности запаљене су „Молотовљевим коктелима“ које бацају групе „капуљаша“.Још једном,они су мирне протесте десетине хиљада незадовољних Грка који се противе драстичним мерама штедње и на Синтагми чекају исход гласања у парламенту, искористили за ново дивљање.

Нереди су почели јуче касно поподне и са мањим прекидима настављени су цело вече.Анархисти су се умешали у масу демонстраната, камењем и запаљивим бомбама засули полицију која је одговорила сузавцем.

Центар Атине личио је на бојно поље, изваљене су мермерне плоче са тротоара и искоришћене као оружје против полиције.„Капуљаши“ које у свим нередима до сада нико није успео да заустави у дивљању,покушали су синоћда запале и зграду Градске скупштине Атине.

Има на десетине повређених како међу демонстрантима, тако и међу полицајцима и ватрогасцима.

Гласање у парламенту о новим мерама штедње које су услов за добијање европских кредита,дистанцира се све више посланика и против којих је устао и народ,њих 500.000који су синоћбили на улицама.

Лидери свих партија обратили су се синоћсународницима са позивом на патриотизам и солидарност,ограђујући се од насиља на улицама грчке престонице које је, како је речено,отворена провокација која нема никакве везе са расположењем народа.

Атина, недеља 12.2. увече (фото Ројтерс)

(фото Ројтерс)

Грчка: Нема лаког пута

од нашег сталног дописника

Атина–Пред историјско гласање у грчком парламенту, из сата у сат се повећавао број посланика који су отказивали партијску послушност и најављивали да неће гласати за пакет драстичних мера штедње који је услов за европски зајам од 130 милијарди евра и делимичан отпис дуга, али и спасавање Грчке од банкрота.

Лидери коалиционих партија у влади, Папандреу и Самарас су у недељу поново позивали своје представнике на партијску дисциплину. Реч је о десетини врло угледних политичара и јавних радника који одбијају да гласају или се колебају. Лидери ПАСОК и Нове демократије констататују да су мере кредитора на које се пристаје тешке и непопуларне али да су једини начин да се Грчка спасе од банкрота,добије мало времена, стане на ноге...

Посланици трећег партнера у коалицији, крајње десничарског ЛАОС већ су саопштили да ће гласати против што је и став партија левице, комуниста, СИРИЗА и неких независних посланика. Чуле су се, међутим, и прогнозе и да би премијер Лука Пападимос ипак могао да очекује 200 гласова подршке, што је у парламенту од 300 посланика сасвим довољно да споразум прође. Премијер је и сам, уочи „историјског гласања“ –како у Атини називају изјашњавање о новом економском програму који би Грчку требало да спасе од банкрота, хаоса, напуштања евра– у двадесетоминутном говору које су преносиле ТВ станице, подсетио и посланике и грађане да је одобравање програма „предуслов за обезбеђивање финансирања земље у наредним годинама“. Премијер није пропусти да нагласи да му је јасно колико су нове мере штедње болне за становнике Грчке али да у супротном, земљи прети неликвидност и мораторијум на плаћања што би значило „економски хаос и неконтролисану социјалну ерупцију“.

„Пре или касније то би нас довело до изласка из евозоне“- рекао је Пападимос, уз опаску да би „криза била мања“ да су неопходне реформе била спроведене раније. Предочио је сународницима да и би у случају неликвидности државе Грци остали без својих уштеђевина, да држава не би могла да исплаћује плате и пензије, и да би дошло до несташице увозне робе од које земља зависи.

„Социјална цена овог програма је ограничена у поређењу са социјалном и економском катастрофом која нас чека уколико га на прихватимо“–рекао је Пападимос. Покушао је да охрабри Грке уверавањем да би тзв.дуплим програмом, пакетом економске помоћи и смањењем дуга, уз спровођење драстичних мера штедње, већ половином 2013. могао да почне „одрживи развој“.

Подсетимо, Грчку већ четврту годину прати рецесија, а нове мере значе и масовна отпуштања у државном скетору, смањење сада већ и основних, гарантованих минималних плата, свих пензија.

Грци су очајни и већ сада, према неким показатељима, 27 одсто нације живи на граници беде па земља се земља по сиромаштву становништва,налази на седмом месту ЕУ. Прецизније, према европском статистичком бироу Евростату, за живот је у Грчкој је неопходано месечно 2.000 евра, тј. средњи месечни приход од 2.464 евра. А статистика каже да је годишњи приход оних који се сматрају сиромашнима око 7. 000 евра, односно 15 хиљада евра за четворочлану породицу. С новим платама и пензијама сиромашних ће бити све више. Напомиње се, такође, да су годинама Грци,  избегавајући порезе, пријављивали знатно мање приходе тако да све статистичке податке треба још увек схватати условно.

Иако Грци схватају свој положај, већина није спремна да слепо прихвати, како кажу, „европски јарам“, “диктат Бисела“ и свакодневне „ултиматуме” европских лидера. Нереди и протести на улицама Атине и других већих градова се настављају, синдикати најављују нове генералне штрајкове... У центру Атине је више од пет хиљада полицајаца обезбеђивало парламент, испред кога је непрегледна маса, и поред кише, чекала исход гласања.