Од нашег дописника

Атина – У Грчкој се, ипак, дешавају чуда. Први пут у новијој историји земље иза решетака су се нашле неке „веће рибе” – бизнисмени, јавне личности, власници ноћних клубова и коцкарница – које су на име неплаћеног пореза држави дужне милијарде евра. Рачуница каже да пореске неплатише у Грчкој, мале или велике, државној благајни дугују укупно 60 милијарди евра.

Овај податак је нови само за европске повериоце који инсистирају на строгој пореској регулативи, али не и за нацију која спада у једну од најкорумпиранијих у Европи и у којој се зна да се порези плаћају по систему 40–40–20. Прецизније, порески инспектор смањује обвезнику укупан порез за 40 одсто, од тога 40 одсто ставља у свој џеп, а у државну благајну се уплаћује само 20 процената.

Са таквом математиком није чудо да је недостајало пара у државној каси и да је свуда у свету позната наплата годишњег пореза на некретнине, у Грчкој изазвала такав талас незадовољства. Чешљање пореских пријава показало је да 4.152 угледна грађанина лажно пријављују порез и дугују држави 15 милијарди евра. Таквих који дугују више од 100 милиона евра је, наводно, само 15, али је зато готово две хиљаде оних који нису платили дажбине по 100 милиона.

Провера рачуна је показала да још увек има много оних који избегавају плаћање пореза, чија су имена позната али још нису у затвору. Лист „Атенс њуз” подсећа да се на списку великих дужника налази власник „Експрес сервиса”, службе помоћи на путевима који дугује више од 14 милиона евра, затим бивши председник осигуравајуће компаније „Аспис”, бивши преседник спортског клуба ПАОК са готово два милиона евра дуга... Ту су спортисти, бивши председник општине Солун који је, наводно, проневерио 52 милиона евра, потом познати певач због чије сумњиве „пореске биографије” је његова супруга, тада министар културе у Папандреуовој влади, на време дала оставку.

Међу лекарима у државним болницама је пронађено десет милионера, који су, међутим, пријављивали минималне износе за опорезивање... Ту су и професори факултета, али и локални полицајци који су успели да „уштеде” два милиона евра и не плате порез на приходе...

Под притиском европских поверилаца који траже стриктно поштовање закона, плаћање пореза и разрачунавање са корупцијом, почела су хапшења. Иако је реч и о неким познатим именима, јасно је да до „највећих зверки” рука правде још није стигла.

Било како било, у затвору је познати атински модни креатор који је утајио 7,5 милиона евра, познати бизнисмен који је успео да региструје чак 18.310 „офшор” компанија и да буде утужен за утају 29 милиона евра... У затвору су и неки чланови такозване солунске мафије која је злоупотребљавала пореске бројеве грађана, двојица познатих новинара који су оштетили државу за „скромних” стотинак хиљада и власници кладионица на хиподромима који су наводно државу оштетили за 12,5 милиона евра.

На списку осумњичених и ухапшених је и много пореских службеника, запослених у банкама, чак и судија. Очигледно, узрок целог проблема неплаћања пореза јесте пре свега корупција која је захватила све сфере живота и са којом ће бити тешко изборити се јер је пракса показала да су у ове скандале умешани и многи политичари. Многи од њих су се извукли јер им је закон омогућио да њихова кривична дела учињена у некој претходној влади јако брзо застаревају.

Међутим, скандал који се тек размотава превазилази све границе. Грчки јавни тужилац за економска питања покренуо је пред Врховним судом истрагу због, како се каже, „махинација са економским статистичким подацима у последње две године”. Тужилац располаже подацима да је национална статистичка служба Елстат током 2009. и 2010. године под притиском тадашње владе Јоргоса Папандреуа, а у политичке сврхе, плански приказала већи буџетски дефицит.

Тај рекордни дефицит од 15,8 одсто је, затим, изазвао кризу у односима Грчке и ЕУ, лишио земљу могућности изласка на међународно тржиште капитала и принудио владу да се обрати ЕУ за економску помоћ у замену за драстичне мере штедње и смањење јавне потрошње.

Опозициона Нова демократија, која је сада саставни део коалиционе владе, али је за свог мандата на челу са Костасом Караманлисом, такође, била оптуживана за фалсификовање економских показатеља, сада инсистира на истрази. Невоља је што се овај политички скандал распламсава пред очима међународне јавности у моменту када Атина са стрепњом ишчекује епилог преговора са „тројком” међународних кредитора и приватним повериоцима који решавају судбину Грчке –нови кредит или банкрот, већ у марту.