Грчка пред раскршћем

Од нашег специјалног извештача

Кефалонија – Грчки политичари свих боја деценијама су позајмљеним новцем куповали гласове бирача и широке руке плаћали социјални мир, али су после великог праска дужничке кризе дочекали да многи Грци једва чекају да им види леђа надајући се некој бољој политичкој елити.

Герасимос Евагелатос један је од тих Грка. Хотелски посао на овом јонском острву наследио је од оца који је печалбарио по Африци. Каже да његова породица никада није имала подршку света политике или грамзивих банкара, али да су успевали да лагано шире бизнис.

Онда је ударила садашња криза. Због дуга од 300 милијарди евра Грчка је, под притиском поверилаца из Европске уније и Међународног монетарног фонда, завела ригорозне мере штедње које изазивају револт људи годинама навикаваних на лагодан живот без покрића.

„Садашње политичаре прихватамо јер следе директиве које добијају од ЕУ и ММФ-а. Трпимо их, али им не верујемо. Неопходни су нов систем и нови људи који нису умешани у преваре”, каже 44-годишњи Евагелатос пребирајући бројанице. „Више од финансијских недаћа притиска ме осећај понижености. Политичка елита нас је све издала”.

Исто то, другим речима, поручује и уводничар листа „Катимерини”: „Грчка пролази кроз револуцију, први стварни покушај да се земља постави на колосек ка перспективној будућности, и сасвим је природно да ће то узроковати широка померања и реаговања јавности”.

Нико није и неће бити поштеђен. Од надничара и пензионера, преко бирократа и послодаваца, до многих који су избегавање плаћања пореза претворили у национални спорт.

Грчка привреда годишње је неплаћеним порезима закинута за око 14 милијарди евра прихода. Догурало се дотле да само њих четрдесетак држави дугује 20 милијарди евра. Сива економија при том представља четвртину бруто националног производа.

Могуће је да расте свест да само заједничким напором Грчка може да се извуче из дужничког ропства које је земљу ипак спасло банкрота, али постоје групе које и даље слепо чувају своје интересе.

Необичан је, посебно у временима кризе, однос према туризму који држави доноси више прихода од било ког другог сектора економије – чини око 18 одсто националне привреде и запошљава сваког петог Грка.

Да ће се грчка криза, која је озбиљно протресла читаву еврозону, осетити и у туризму било је сасвим очекивано. Национална туристичка организација, задужена за промоцију Грчке, морала је да за око 50 милиона евра смањи трошкове кампање, што је више од половине.

Заменик министра туризма потврдио је да ће приходи од туризма ове године бити између седам и девет процената нижи него 2009, иако је број посетилаца отприлике на прошлогодишњем нивоу. Насилни улични протести и серија штрајкова као одговор на владине мере штедње блокирали су луке, аеродроме, археолошка налазишта. Озбиљно је окрњен имиџ Грчке, не само као туристичке дестинације. 

Потом је синдикат 33.000 камионџија, херметизована група која четири деценије није издала лиценцу већ их продаје за стотине хиљада евра, усред сезоне одбио да превози гориво: десетине хиљада туристичких аранжмана је отказано, нервозни туристи јурили су бензин уместо да уживају у мору.

Морам да признам да су ми акције синдикалиста неразумљиве. Омогућиле су инфилтрацију криминалних и терористичких група: сетимо се троје мртвих у мајском нападу на банку у Атини.

Да ли су то сигнали да земља нема довољно спремности да се суочи са суровом стварношћу, да многи нису приправни да се одрекну начина живота који су им политичари нудили туђим новцем?

Упркос отпора синдиката, бунта повлашћене и предимензиониране администрације и диверзаната из света великог бизниса, Пасокова социјалистичка влада Јоргоса Папандреуа охрабрена је успехом пензијске реформе и решена да до краја године изгура болне структуралне реформе.

Влада за децембар припрема нов закон чија је намера да се разбију интересне групе – од камионџија до адвоката – које одређују превисоку цену услуга. Одлучна је да либерализује рад око 70 различитих професија у којима је запослено око 150.000 Грка. Потом на ред долазе фармацеути којима је сада гарантована маргина профита од 35 одсто.

Иако се очекују нови штрајкови, ретко која група је у стању да паралише земљу на начин на који су то учиниле камионџије чији би осмодневни штрајк могао да се покаже као преломни тренутак у борби за преобликовање анемичне грчке економије. Упркос томе, Пасок уочи локалних избора у новембру страхује јер нема консензуса око реформи. Конзервативна опозиција гласала је против пакета ЕУ-ММФ.

Подељени су и Грци које први пут у новијој историји чека губитак послова у јавном сектору. Десетине хиљада запослених по уговору већ су отпуштени. Многа радна места биће затворена предвиђеним укрупњавањем локалних власти. Изгледа да се под теретом кризе ствари мењају. Обећавајући је знак да се штрајкови попут камионџија синдикатима враћају као бумеранг. Тачно је да су Грци потпуно погубили поверење у своје политичаре, али све мање желе да бране себичне потезе који нацији наносе штету у најосетљивијем времену.

„Камионџије су под притиском. Пред Грцима се већ осећају кривим”, каже Евагелатос.

Да ли су то први знаци да је „револуција” почела? Колико год незадовољни падом зарада или пензија, Грци све више схватају да су реформе неизбежне. Постају толерантнији.

„Тешко је, али је срећа што ми Грци не прихватамо пораз. Постајемо свесни да морамо да се мењамо и не плашим се брзине промена које ће уследити”.

Бошко Јакшић