Prilično autoritativna vladavina gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija strmoglavo se bliži kraju. Ali dok njegovi partneri iz vladajućih stranaka, jednako kao i protivnici iz opozicije, razmišljaju kako da mu putem ustavnih rešenja što pre „skrešu krila“ i veći deo vlasti prebace u parlamentarne tokove, u igru su se neočekivano uključili predstavnici četvrte strane – monarhisti. Prema njima, jedini izlaz iz nezavidne situacije u kojoj se zemlja našla jeste objedinjavanje svih njenih žitelja pod jednom, zajedničkom zastavom. I to onom istorijskom – carskom.

Prema arhivskim spisima, poreklo Gruzije kao carevine seže čak u 1008. godinu i vreme vladavine Davida Državotvorca iz porodice Bagrationa. Ovaj status izgubila je posle punih 800 stotina godina, tačnije 1801. kada je manifestom ruskog imperatora Aleksandra Prvog Gruzija prisajedinjena velikoj Ruskoj carevini. Tokom 19. veka članovi bivše imperatorske porodice nasilno su prebačeni u Rusiju, a 1841. ruska vlada im zvanično priznaje carski status. U jeku Drugog svetskog rata gruzijska emigracija je u Rimu, 1942, održala sastanak na kojem je za zakonitog pretendenta na carsku titulu priznat Iraklij Bagration. Dotični je svoju poziciju kasnije ojačao brakom sa španskom princezom.

Umro je 1977. a nasledio ga je Georgij Iraklijevič koji je svoj život skončao u Tbilisiju u 63. godini. Ovaj monarh bez carevine je, praktično, ceo život proveo u Španiji gde je čak dobio i drugo ime – Horhe. Proslavio se vozeći auto-trke a, kako tvrde „dvorski izvori”, drugovao je sa španskim suverenom Huanom Karlosom i ostalim evropskim krunisanim glavama. Za sobom je ostavio četvoro dece: sinove knezove Iraklija, Davida i Gurama i kćerku kneginju Mariju-Antoanetu.

Priča o povratku monarhije na čelo kavkaske države na aktuelnosti je posebno dobila 8. februara prošle godine kada je patrijarh gruzijski Ilja (Ilija) Drugi venčao knjaza Davida Bagrationa Muhranskog, sina već pomenutog poglavara gruzijskog carskog doma Georgija Iraklijeviča, i njegovu izabranicu Anu Muhraneli, predstavnicu drugog ogranka Bagrationa gruzijskih. „To je ozbiljan korak na putu ka obnovi Gruzije kao ustavne monarhije, pošto između dva roda Bagrationovih više neće biti nikakvih nesuglasica“, preneo je tim povodom ruski list „Vreme novosti“.

Interesantno je da je gruzijski patrijarh Ilja Drugi, najuglednija ličnost kavkaske republike, još u jesen 2007. predložio ponovno uspostavljanje monarhističke države. „Monarh koji vlada, ali ne upravlja, mogao bi postati garant celovitosti Gruzije“, smatra patrijarh. Sve ostalo stvar je političke tehnike i spremnosti naroda na ponovno uspostavljanje monarhije, smatraju stručnjaci i dodaju da je istorija Rusije umnogome vezana za porodicu Bagrationovih koji su se pokazali kao vrsne vojskovođe u borbama protiv Francuza 1812, Iranaca 1827, pa čak i u vreme Velike oktobarske revolucije.

Pitanje povratka monarhije u velikom broju zemalja koje su izlaskom iz senke velikih sila krenule sopstvenim putem visoko je na listi političkih opcija. Razlog je svakako to što su pomenute države tokom vekova i stvarane pod monarhističkom upravom, što je ostavilo dubok pečat u sećanju njihovih podanika.

Ipak, činjenice kazuju da je vreme klasičnih monarhija definitivno na zalasku. Oni pripadnici bivših carskih ili kraljevskih porodica koji su u trenucima tragedija želeli da pomognu svojim narodima to su učinili, pre svega, kao samosvojne ličnosti, a ne kao nosioci titula. Ispostavilo se, naime, da su i krunisane glave uglavnom – obični ljudi.

Slobodan Samardžija