Од нашег дописника
Москва, 9. априла – Грузијска опозиција је данас на митингу, коме је присуствовало, према разним изворима, између 100.000 и 150.000 људи, затражила од председника Михаила Сакашвилија да поднесе оставку и распише ванредне изборе. У тексту „Обраћања народа председнику Грузије” тражи се од председника да „се добровољно одрекне обавезе руковођења државом и законским путем смени власт” у року од 24 сата.

Нино Бурџанадзе, донедавно председница грузијског парламента, а данас лидер партије „Демократски покрет – јединствена Грузија”, коју многи већ виде на месту председника Грузије, изјавила је да ће Сакашвили морати да оде јер је опозиција јединствена у свом захтеву. Други организатор протеста Давид Маградзе каже да је циљ опозиције смена власти законским путем, а не путем револуције.

Опозиција је донела одлуку да протест траје све док председник не поднесе оставку, а ако он одбије да то учини, да позове народ на општу непослушност, објавила је Ека Беселија, лидер покрета „За јединствену Грузију”, подсетивши да је 2007. године опозиција прекинула протест „ради очувања мира, а уместо тога грузијски народ је добио август 2008. године” (мисли се на рат са Јужном Осетијом). „Данас почињемо одлучан бој и позивам народ да не одустаје”, рекла је Беселија.

Легендарна шахисткиња Нона Гаприндашвили нагласила је да Сакашвили мора да поднесе оставку „јер не поштује законе, не штити људска права, нарушава народне традиције и не може да реши проблеме Грузије”. „Ако ви, батоно Михеил (тако му се на грузијском обраћају), поднесете оставку, народ ће то сматрати политичким хероизмом.”

Само неколико сати пре опозиције на булевару Руставели био је и председник Грузије који је заједно са опозиционим првацима учествовао у литургији поводом двадесете годишњице антисовјетских демонстрација у Тбилисју, у којима је погинуло 20 људи, и годишњиципроглашења Грузије самосталном државом. Он је тада рекао да је спреман да преговара са опозицијом, али је Нино Бурџанадзе рекла да му не верује. „Док сам веровала, била сам поред њега, сада се једино бојим провокација.”

Ови протести се сматрају далеко озбиљнијим од свих ранијих јер су им се придружиле бројне угледне личности из јавног живота Грузије, али им, кажу, „још увек недостаје критична маса”.