Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13.  јануара – Највећа интернет компанија најавила је повлачење са највећег интернет тржишта, чиме је отворен досад први велики сукоб једне значајне америчке корпорације са Кином. „Гугл” је, у писаном саопштењу које је потписао главни правник Дејвид Драмонд, као повод за овако драстичан потез предочио недавне хакерске упаде у систем електронске поште, односно гугл и-мејл адресе познатих кинеских бораца за људска права и њихових иностраних сарадника, као и „стручан и циљани напад на нашу корпоративну инфраструктуру”.

У тој изјави се за ово не оптужује директно кинеска влада, али је предочено да „Гугл” није више вољан да излази у сусрет захтеву званичног Пекинга да цензурише садржаје својих кинеских сервиса.

„Ако нам влада не дозволи да одржавамо сервис без цензуре, што је вероватно, ’Гугл’ ће се повући”, написао је Дејвид Драмонд, најављујући додуше да ће се током следећих недеља о овоме разговарати са кинеским званичницима.

Већина кинеских медија, како се овде преноси, није на ово реаговала, док је званична агенција Синхуа известила да власти прикупљају додатне информације о изјави „Гугла”.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон је међутим одмах реаговала изјавом да се од Кине „чека објашњење”, уз напомену да је „могућност да се у сајберпростору делује са поверењем изузетно важна за модерно друштво и економију”.

„Гугл” је у Кину стигао 2005, да би већ следеће године у Пекингу покренуо локалну верзију свог претраживача интернета, удовољавајући при том захтеву власти да се у резултатима претрага блокирају одређене теме и појмови, попут оних о забрањеној секти „фалунг гонг”, побуни на Тјенанмену или верском вођи тибетанских будиста далај-лами. Због тога је оптуживан да је бизнис ставио испред етике и прекршио свој корпоративни мото који гласи „не чини зло”.

Али три године после тога, Кина је једино интернет тржиште на којем „Гугл” није лидер. То је домаћа компаније „Баиду”, која опслужује 61 одсто корисника, док се „Гугл” задовољава остатком (удео других кинеских фирми у категорији интернет претраге је занемарљив). Кина, иначе, има 338 милиона оних који излазе на светску рачунарску мрежу, што је највише кад је реч о појединачној земљи.

Сходно овоме, и приходи „Гугла” из Кине (300 милиона долара) су занемарљив постотак његовог укупног годишњег прилива који износи 22 милијарде. Упркос томе, „Гугл” је најуспешнија страна интернет компанија на овом тржишту које се сматра изузетно важним, пре свега за времена која долазе.

Али да је у исто време и изузетно тешко, потврђује одустајање такође великих америчких интернет корпорација као што су „Ибеј” и „Јаху”, који су одустали од својих планова за тамошњу експанзију, задовољавајући се уместо тога власничким уделом у локалним фирмама. „Мајкрософт” је, међутим, тамо недавно лансирао свој претраживач „бинг” уз оцену да ово тржиште сматра „веома озбиљним”.

Сукоб између „Гугла” и кинеских власти наговештен је још прошлог јуна, када је америчка фирма у Пекингу оптужена да у својим сервисима нуди и порнографију. После тога кинеским корисницима је повремено, али за дуже периоде, онемогућаван приступ „Гугловом” сајту кратких видео-записа „јутјуб”.

Овдашњи аналитичари су подељени у оцени потеза „Гугла” и нису сигурни у прогнозама исхода: једни верују да су врата за компромис ипак отворена, док други аплаудирају због чина који је свакако мање економски, а више политички.

Сајбершпијунирање, а у неким случајевима и отворено „ратовање”, све је присутнија тема овде, при чему се као на противника који преко Интернета настоји да се домогне државних и корпоративних тајни прст најчешће упире на Кину – али не само на њу.