Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. februara – Gugl, najveća internet kompanija, zatražio je pomoć države, njene najveće službe za elektronsku špijunažu, kako bi ojačao svoju odbranu od hakerskih napada koji ugrožavaju njegove sisteme. Ovo savezništvo je, kako prenose ovdašnji mediji, uspostavljeno neposredno pošto je nedavno objavljeno da su hakeri, iza kojih navodno stoji kineska država, provalili u kompjutere Gugla, posle čega je američka korporacija zapretila da će svoje operacije u Kini obustaviti, ako i dalje bude morala da se povinuje direktivi Pekinga da cenzuriše sadržaje svojih servisa.

Ovo je u isto vreme i novi dokaz da se zaoštrava novi hladni rat – onaj u sajber prostoru. Pentagon je prošle nedelje saopštio da hakerske pretnje nacionalnoj bezbednosti stavlja u istu kategoriju sa onim koje mogu da dođu sa kopna, mora i iz vazduha.

Nacionalna agencija za bezbednost (NSA), sa kojom je Gugl ušao u ugovorno savezništvo, pored odbrambenih, ima i „ofanzivne” potencijale, što je bio povod da se u Pekingu, u odgovoru na optužbe Gugla, naglasi kako baš SAD imaju „hakerske brigade” sposobne da prodru u svaki kompjuterski sistem na svetu.

U prvoj javnoj reakciji na obelodanjivanje partnerstva s Guglom, iz NSA je poručeno da „agencija radi sa širokim krugom komercijalnih partnera”, što je protumačeno kao dokaz da je ruka države i njene tajne službe čija je primarna misija inostrana kontrašpijunaža, već uveliko prisutna u internet svakodnevici. Imena drugih „komercijalnih partnera” nisu navedena.

Vest o ovom savezništvu izazvala je popriličnu nelagodu zbog uverenja da bi na ovaj način moglo da bude ozvaničeno i državno zavirivanje u privatne komunikacije miliona korisnika Gugl servisa ne samo u Americi, nego i širom sveta. Ovdašnja organizacija „Informacioni centar za elektronsku privatnost” (EPIK), koja se bavi zaštitom građanskih sloboda u kompjuterskim komunikacijama, odmah je, pozivajući se na ustavom zagarantovanu dostupnost informacija, zatražila uvid u sporazum Gugla i NSA, kako bi se uverila da su postavljeni adekvatni mehanizmi zaštite privatnosti.

Ova strahovanja je pokušao da, u izjavi agenciji Blumberg, odagna Gregori Garsija, bivši funkcioner Departmenta domovinske bezbednosti, koji je rekao da „NSA neće čitati imejlove korisnika Gugla”, već da je svrha njihovog partnerstva da „elektronsku poštu ne čitaju nepozvani”.

NSA i druge službe su inače poslednjih godina optuživane da su, u potrazi za državnim neprijateljima i saradnicima Al kaide posle napada na Njujork i Vašington u septembru 2001, često prekoračivale zakonske granice u nadgledanju telefonskih i kompjuterskih komunikacija građana. Ne zna se inače koliko ljudi zapošljava NSA, ali je uz pomoć satelitskih snimaka njenog sedišta koje se nalazi u državi Merilend, pedesetak kilometara od Vašingtona, izbrojano da na tamošnjem parkingu ima mesta za 18.000 automobila.

Veruje se da tamo rade neki od najsposobnijih stručnjaka za tehnologije presretanja kompjuterskog saobraćaja koji bi, da to rade izvan državne službe, bili jednostavno hakeri – kompjuterski kriminalci.

Gugl je inače u prošlosti imao jedan veliki sukob sa državom i NSA od kojih sada traži pomoć. Erik Šmit, prvi čovek ove kompanije, 2006. je odbio da udovolji zvaničnom zahtevu da na uvid stavi podatke o „onlajn” navikama miliona korisnika, na šta su druge firme u sličnom biznisu pristale. Slučaj je dospeo i na federalni sud, koji je Guglu dao za pravo.

Iste godine NSA je bila kritikovana zbog toga što je informacije koje joj je dostavila ATT korporacija iskoristila da sačini tajni dosije o telefonskim pozivima desetina miliona Amerikanaca.

Zbog toga je i najnoviji sporazum predmet povećane pažnje. Direktor EPIK-a Mark Rotenberg kaže da je poželjno da Gugl uspostavi više bezbednosne standarde i zaštiti se, ali dodaje da „svi znamo da NSA ima dva zadatka: da osigura bezbednost i da omogući nadgledanje”.

Stara dilema – kako da se uravnoteže pravo na privatnost i interesi nacionalne bezbednosti – najnovijim razvojem događaja je u svakom slučaju dobila novu aktuelnost.

M. Mišić