Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. фебруара – Гугл, највећа интернет компанија, затражио је помоћ државе, њене највеће службе за електронску шпијунажу, како би ојачао своју одбрану од хакерских напада који угрожавају његове системе. Ово савезништво је, како преносе овдашњи медији, успостављено непосредно пошто је недавно објављено да су хакери, иза којих наводно стоји кинеска држава, провалили у компјутере Гугла, после чега је америчка корпорација запретила да ће своје операције у Кини обуставити, ако и даље буде морала да се повинује директиви Пекинга да цензурише садржаје својих сервиса.

Ово је у исто време и нови доказ да се заоштрава нови хладни рат – онај у сајбер простору. Пентагон је прошле недеље саопштио да хакерске претње националној безбедности ставља у исту категорију са оним које могу да дођу са копна, мора и из ваздуха.

Национална агенција за безбедност (НСА), са којом је Гугл ушао у уговорно савезништво, поред одбрамбених, има и „офанзивне” потенцијале, што је био повод да се у Пекингу, у одговору на оптужбе Гугла, нагласи како баш САД имају „хакерске бригаде” способне да продру у сваки компјутерски систем на свету.

У првој јавној реакцији на обелодањивање партнерства с Гуглом, из НСА је поручено да „агенција ради са широким кругом комерцијалних партнера”, што је протумачено као доказ да је рука државе и њене тајне службе чија је примарна мисија инострана контрашпијунажа, већ увелико присутна у интернет свакодневици. Имена других „комерцијалних партнера” нису наведена.

Вест о овом савезништву изазвала је поприличну нелагоду због уверења да би на овај начин могло да буде озваничено и државно завиривање у приватне комуникације милиона корисника Гугл сервиса не само у Америци, него и широм света. Овдашња организација „Информациони центар за електронску приватност” (ЕПИК), која се бави заштитом грађанских слобода у компјутерским комуникацијама, одмах је, позивајући се на уставом загарантовану доступност информација, затражила увид у споразум Гугла и НСА, како би се уверила да су постављени адекватни механизми заштите приватности.

Ова страховања је покушао да, у изјави агенцији Блумберг, одагна Грегори Гарсија, бивши функционер Департмента домовинске безбедности, који је рекао да „НСА неће читати имејлове корисника Гугла”, већ да је сврха њиховог партнерства да „електронску пошту не читају непозвани”.

НСА и друге службе су иначе последњих година оптуживане да су, у потрази за државним непријатељима и сарадницима Ал каиде после напада на Њујорк и Вашингтон у септембру 2001, често прекорачивале законске границе у надгледању телефонских и компјутерских комуникација грађана. Не зна се иначе колико људи запошљава НСА, али је уз помоћ сателитских снимака њеног седишта које се налази у држави Мериленд, педесетак километара од Вашингтона, избројано да на тамошњем паркингу има места за 18.000 аутомобила.

Верује се да тамо раде неки од најспособнијих стручњака за технологије пресретања компјутерског саобраћаја који би, да то раде изван државне службе, били једноставно хакери – компјутерски криминалци.

Гугл је иначе у прошлости имао један велики сукоб са државом и НСА од којих сада тражи помоћ. Ерик Шмит, први човек ове компаније, 2006. је одбио да удовољи званичном захтеву да на увид стави податке о „онлајн” навикама милиона корисника, на шта су друге фирме у сличном бизнису пристале. Случај је доспео и на федерални суд, који је Гуглу дао за право.

Исте године НСА је била критикована због тога што је информације које јој је доставила АТТ корпорација искористила да сачини тајни досије о телефонским позивима десетина милиона Американаца.

Због тога је и најновији споразум предмет повећане пажње. Директор ЕПИК-а Марк Ротенберг каже да је пожељно да Гугл успостави више безбедносне стандарде и заштити се, али додаје да „сви знамо да НСА има два задатка: да осигура безбедност и да омогући надгледање”.

Стара дилема – како да се уравнотеже право на приватност и интереси националне безбедности – најновијим развојем догађаја је у сваком случају добила нову актуелност.

М. Мишић