Херман ван Ромпуј: мајстор за политичке компромисе

Од нашег сталног дописника
Брисел, 20. новембра – Херман ван Ромпуј, досадашњи премијер Белгије, именован је синоћ за првог председника у историји Европске уније, а да никада није победио на изборима за било коју од две функције. Фламански демохришћанин, по звању економиста, досад непознат широј јавности изван Белгије, добио је одлучујућу подршку Берлина и Париза – што га је винуло у сам врх европске, али и светске политике.

Једна од главних дилема којом су се бавили медији претходних дана, а то је ко ће сести у фотељу сталног председавајућег Савета ЕУ, решена је током радне вечере 27 лидера ЕУ његовим постављењем напречац, али то свакако није крај питањима у вези са овим наизглед скромним чиновником рођеним у Бриселу 13. октобра пре 62 године.

Британски медији лансирали су синоћ одмах по његовом именовању још једну питалицу, како се заправо изговара председниково презиме? Иако је била очигледна намера Британаца да причу о првом председнику обогате дозом ироније са нагласком на његову анонимност, испоставило се да заиста постоји више него једна верзија коју су медији у Европи користили саопштавајући његово име. Ромпе, Ромпај, Ромпуј, Ромпој, Ромпи, неки су од начина којима су се синоћ служили спикери у покушају да саопште грађанима ЕУ како се зове њихов председник. Пажљивим преслушавањем фламанске верзије може се закључити да је он ипак Ромпуј, с тим да последњи самогласник звучи као нешто између „у” и „о”, а у француској верзији између „у” и „а”.

У кабинет премијера Белгије Ромпуј је ушао првог децембра прошле године, такође изненада, после банкарске афере која је била повод за оставку Ива Летерма. Краљ Белгије Алберт Други позвао га је као замену и поверио му компликован задатак да помири коалицију Валонаца и Фламанаца подељених у пет партија и да покуша да смањи негативне последице финансијске и економске кризе која је тресла не само Белгију него читав свет. Зачудо, Ромпуј је успео у томе изнад свих очекивања и показао велики смисао за компромис. Нико, па ни Европска комисија, није био импресиониран његовим планом фискалне политике, али показало се да је план дао добре резултате.

Пре ступања на премијерску дужност више од пет година провео је у владиним министарствима, где је био задужен за буџетска питања. Сарадници га описују као одговорног породичног човека (ожењен је и отац је троје деце) који не говори много, али зна да утиче на саговорнике и да им улије поверење.

Васпитан је и образован у конзервативном католичком духу, а једна од најчешће цитираних његових изјава изречених у белгијском парламенту јесте да „Турска никада неће постати део ЕУ, јер Европа почива на хришћанским вредностима”. Његови познаници из студентских дана, а то је било током бунтовних шездесетих година, тврде да је живео по строгим моралним (католичким) начелима, чиме је завредео епитет необичног младића.

(/slika2)За њега је политика највећа и најчаснија авантура, како сам тврди, а у њу је ушао 1973. године и убрзо постао лидер омладине фламанских демохришћана којима је остао веран, а 15 година касније дошао је на чело партије. Пре тога је провео три године на пословима у централној банци Белгије. Од 1988. до 1995. године био је посланик у белгијском сенату.

Највећа траума његове политичке каријере било је пристајање на легализацију абортуса 1990. године, али је прихватио компромис. Две године касније провео је партију кроз један од најтурбулентнијих периода белгијске унутрашње политике и изборио се за усвајање федералног буџета. Од 1993. до 1999. године био је потпредседник владе и министар финансија, а државни министар је постао 2004. године. Председник коморе белгијских привредника био је до ступања на премијерску дужност прошле године. Говори неколико европских језика, што му је, између осталог, била добра препорука за посао сталног председавајућег Савета ЕУ, где се компромиси често постижу разговорима у четири ока.

Јуче касно послеподне поново је отишао у ненајављену аудијенцију код свог краља, а разлог је био договор о напуштању премијерске функције због нових обавеза у Савету ЕУ. Његов мандат траје две и по године, а радиће за годишњу плату од 357.000 евра.

В. Јокановић