Ки­јев – Укра­јин­ски пред­сед­ник Вик­тор Ја­ну­ко­вич до­нео је на са­ста­нак вла­де ко­ка­ин и ма­ри­ху­а­ну ко­је је ку­пио пре­ко Ин­тер­не­та ка­ко би по­ка­зао ми­ни­стри­ма ко­ли­ко је ла­ко на­ба­ви­ти дро­гу у зе­мљи. На са­стан­ку ко­ји је пре­но­си­ла те­ле­ви­зи­ја, Ја­ну­ко­вич је по­ка­зао узор­ке ко­ка­и­на и ма­ри­ху­а­не за ко­је је ре­као да су ње­го­ви са­рад­ни­ци ку­пи­ли по­сред­ством Ин­тер­не­та и оштро кри­ти­ко­вао вла­ду што ни­шта не чи­ни у спре­ча­ва­њу швер­ца дро­ге.

„О ка­квом по­слу мо­же­мо да раз­го­ва­ра­мо ако је мо­гу­ће ку­пи­ти чи­та­ву па­ле­ту нар­ко­ти­ка пре­ко Ин­тер­не­та”, упи­тао је љу­ти­то укра­јин­ски пред­сед­ник на ми­ни­стар­ском са­стан­ку ко­ме је при­су­ство­вао и др­жав­ни ту­жи­лац.

Ја­ну­ко­вич је на са­стан­ку отво­рио тор­бу пу­ну узо­ра­ка ко­ка­и­на, ма­ри­ху­а­не и иле­гал­но на­ба­вље­них ле­ко­ва.

„Сма­трам да су ак­ци­је по­ли­ци­је усме­ре­не на ис­ко­ре­њи­ва­ње и спре­ча­ва­ње овог зла не­до­вољ­не, а мо­жда и кри­ми­нал­не”, ка­зао је он.

Ње­го­ва по­ли­тич­ка су­пар­ни­ца, бив­ша пре­ми­јер­ка Ју­ли­ја Ти­мо­шен­ко, из­ја­ви­ла је тим по­во­дом да би пред­сед­ник тре­ба­ло да од­го­ва­ра за „швер­цо­ва­ње дро­ге”. „Ако је Ја­ну­ко­вич ку­пио ко­ка­ин, то по­вла­чи ка­зну за­тво­ра до 10 го­ди­на за рас­ту­ра­ње дро­ге”, ка­зао је порт­па­рол Бло­ка Ју­ли­је Ти­мо­шен­ко но­вин­ској аген­ци­ји Рос­балт.

На­кон са­стан­ка, зва­нич­ни­ци су за­па­ли­ли узор­ке дро­ге у дво­ри­шту згра­де пред­сед­ни­штва.

Тан­југ

------------------------------------------------------------

Долазак Хилари Клинтон у Кијев најављиван је још у време када је Украјином председниковао Виктор Јушченко, заговорник убрзаног приближавања земље Европској унији и НАТО-у. У међувремену, украјинска политичка сцена доживела је преокрет и отпочела је ера новог повратка старим стратешким партнерима – Русији и земљама чланицама Заједнице независних држава (ЗНД).

У којој мери је ова промена суштинска могло се видети управо на дан доласка гошће из САД у Кијев. Наиме, јуче је Врховна рада (парламент) симболично изгласала нови Закон о принципима унутрашње и спољне политике Украјине, одобрен још 3. јуна. У закону, за који је гласало 259 депутата (од присутних 279), ниједном речју се не помиње евентуални улазак земље у западни војни савез. Напротив, као спољнополитички циљеви наводе се пуноправно чланство у општеевропским и регионалним системима колективне безбедности, као и чланство у ЕУ, уз очување добросуседских односа и стратешког партнерства са Руском Федерацијом и другим чланицама ЗНД и другим државама света.

У том тону недавно је за „Политику“ говорио и амбасадор Украјине у Србији господин Виктор Недопас.

 „Наша држава у овом тренутку није спремна за улазак у НАТО. Истовремено, како је то нагласио наш председник Виктор Јанукович, ми морамо и хоћемо да развијамо узајамно корисне односе са НАТО-ом. Морамо да узимамо у обзир одсуство позитивног мишљења грађана о чланству у овом савезу. Зато односе са алијансом, до даљег, видимо само као партнерске”, објаснио је украјински дипломата.

 „Украјина, заједно са Европском унијом, Русијом и САД, намерава да ради на припреми новог система колективне безбедности. У том смислу постоји наша иницијатива о мултилатералним гаранцијама ваннуклеарним и ванблоковским земљама”, истакао је амбасадор Недопас додавши: „С тим циљем 17. маја су Украјина и Русија потписали заједничку изјаву о обавези доприноса разматрању иницијативе председника Украјине о формирању у Европи новог система колективне борбе са глобалним изазовима у 21. веку, као и иницијативе председника Русије Дмитрија Медведева о потписивању новог уговора о европској безбедности.”

О новој, прагматичној политици Украјине пише и амерички „Њујорк тајмс”: „Јануковичево схватање украјинских националних интереса суштински се разликује од схватања његових опонената. Он верује да Украјина не може да начини ни један једини корак више ка Западу од онога што предузима Русија. Ако се под интеграцијом у Европу подразумева безвизни режим, Русија за то свакако не може бити мање заинтересована од Украјине“, наводи аутор Аљона Хетманчук и додаје: „Запад би морао да води рачуна да, без обзира на јачање односа са Москвом, Јанукович нема жељу да буде други Лукашенко – лидер нон грата ван граница бившег СССР-а. Њему је и те како важно признање од стране САД и Немачке, куда планира ускоро да путује“, закључује се у тексту.

Слободан Самарџија