Москва – Суд у Москви јуче је прогласио кривима бившег руског нафтног магната Михаила Ходорковског и његовог сарадника Платона Лебедева за крађу милиона тона нафте на њиховом другом суђењу, преноси АФП руске агенције.

Бивши тајкун је пре седам година осуђен на осмогодишњу казну затвора због утаје пореза, а његове присталице тврде да је оптужница била политички мотивисана и да је кажњен зато што се усудио да се супротстави Владимиру Путину. Идуће године је требало да изађе на слободу.

У међувремену је против Ходорковског и његовог сарадника Лебедева покренут нови процес: оптужени су за крађу 218 милиона тона нафте и „прање” незаконито стечених 487 милијарди рубаља и 7,5 милијарди долара. Бивши власник нафтне компаније „Јукос” и његов најближи сарадник јуче су проглашени кривима. Део оптужбе о незаконитом присвајању акција компаније „Томскнефт-ВНК” одбачен је због – застарелости.

Тиме је стављена тачка на процес који се водио од 3. марта 2009, и током којег је суд заседао 280 пута, проучио 188 томова материјала и саслушао 81 сведока.

Читање образложења судске одлуке, које је почело без присуства јавности, потрајаће неколико дана, а представници одбране рачунају да ће коначна пресуда бити изречена током новогодишњих празника, када је, како кажу, „пажња јавности усмерена на друге ствари”. У сваком случају, двојица оптужених могу да рачунају на по 14 година робије.

                                                            ***

Ходорковски и Лебедев су још 2005. осуђени, по другим делима, на по девет година затвора, а казна им је касније умањена за једну годину

Борци за људска права су од почетка сматрали да су оптужбе на рачун Ходорковског политички мотивисане, да се ради о личном сукобу олигарха са бившим руским председником а садашњим премијером Путином. Сам Ходорковски је убеђен да би на било којим „слободним изборима” глатко поразио човека у којег већина Руса и данас гледа као у спасиоца земље. Управо на карту политичке жртве је заиграо Ходорковски, што је било сасвим довољно да му обезбеди подршку бораца за људска права, и у домовини и ван ње.

Та подршка, додуше, није прошла даље од уских кругова поменутих група. Прича о Ходорковском је добро позната сваком Русу који је на сопственим леђима издржао транзицију, тачније лоповску приватизацију руске привреде у постсовјетском периоду.

Као млади комсомолац, који се затекао у близини државних пара, будући олигарх није оклевао да тај новац употреби за изградњу сопственог царства. Постао је најбогатији човек Русије, али му то није било довољно, желео је да постане и – најмоћнији. Ту је налетео на Путина. Остало је историја.

Руски заштитници људских права окупили су се јуче испред здања суда, али полиција је добила налог да никога не пушта у зграду. Читању пресуде, по наређењу надлежних органа власти, не присуствују ни чланови породица двојице осумњичених.

Борце за људска права премијер Путин је у недавном телевизијском „разговору” са грађанима Русије „подсетио” да је амерички банкар Роберт Мејдоф због финансијских махинација осуђен на 150 година затвора, док Ходорковском не следује више од 14. „То само показује да су наши судови најхуманији на свету”, изјавио је Путин.

„Случајем Ходорковски” бавио се недавно и сајт „Викиликс”. Међу дипломатским депешама америчког амбасадора у Москви Џона Бајерлија, које је обелоданио сајт, налази се и једна у којој се недвосмислено наводи да за Ходорковског нема слободе све док Русијом буде управљао Путин. Бајерли подсећа и да је олигарх „нарушио правила игре договорена 2000, по којима се држава неће мешати у пословање новобогаташа, под условом да се ови не уплићу у државну политику”.

Управо ту „препоруку” је игнорисао Ходорковски, што би са две изречене пресуде могло да га задржи у затвору још добрих 17 година.

Одлуком московског суда стављена је ад акта и прича о могућој „размени” пресуде Ходорковском и Лебедеву за слободу трговца оружјем Виктора Бута који тренутно борави у истражном затвору у Њујорку. Али одмах се појавила нова, по којој би руски председник Дмитриј Медведев могао већ 2012. да помилује осуђеног олигарха и његовог сарадника. Имајући у виду да ће наведена година бити изборна, нема сумње да ће „политичко вагање” било каквог поступка, када је реч о двојцу из „Јукоса”, бити и те како деликатно.

С. Самарџија