Расте притисак на Швајцарску: после Немачке и Аустрија је показала интересовање за украдене банкарске податке који указују на пореске бегунце.

„Уколико Берлин заиста купи спорни диск, Аустрија се нада да ће од Немачке добити сагласност да завири у онај део који се односи на аустријске грађане, оне који су сакрили новац у Швајцарској“, извештава бечки дневник „Пресе“.

До сличних сазнања дошао је и други аустријски лист – „Стандард“.

„Уколико се на диску појаве чињенице које говоре о пореским бегунцима из Аустрије, веома смо заинтересовани да добијемо те податке“, преноси „Стандард“ званични став аустријског министарства финансија.

Таква, немачко-аустријска сарадња у „лову“ на пореске грешнике није неки новитет. Када су, пре две године, Немци први пут купили диск с украденим банкарским подацима из Лихтенштајна, утврђено је да се међу пореским бегунцима налази и 170 аустријских држављана. Немачка је одмах препустила Аустрији њене грешнике који су завршили на оптуженичкој клупи.

Без обзира на то да ли ће Беч учествовати у куповини спорног диска или ће само користити украдене податке у судским процесима, Аустрија има сасвим лагодну законску позицију, тврди „Стандард“ позивајући се на процене правника. Према слову закона, у Аустрији нису незаконити ни куповина ни коришћење украдених података.

И док се у Немачкој ишчекује званична вест да је спорни „порески диск“ купљен, умножавају се сумње и нагађања о правој позадини целе приче. Тако, на пример, лист „Франкфуртер алгемајне“ пише да је све, заправо, „вешт маневар“ министра финансија Волфганг Шојблеа. Сумња се, наиме, да је намерно створена „прегрејана“ ситуација у којој ће порески бегунци – уплашени причом о диску с украденим банкарским подацима – масовно почети да признају „грех“ и плаћају заостале обавезе. Овакво очекивање утемељено је на чињеници да у Немачкој постоји институција самопријављивања, што значи да порески обвезник може да се сам пријави властима због утаје пореза. У том случају ослобођен је кривичне и прекршајне одговорности – обавезан је само да плати порезе с каматом и новчану казну. Пре тога потребно је појединца само добро уплашити, што се сада управо и догађа.

Занимљиво је и тумачење да је „игра“ са спорним диском заправо део ширег немачког лова на „несолидне“ Немце који су новац склонили од порезника у иностранство. Недељник „Цајт“ барата с податком да су Немци „паркирали“  у иностраним банкама чак 485 милијарди евра, од чега је највећи део неопорезован.

Најомиљенија банкарска оаза за Немце била је досад Швајцарска, у чијим банкама је завршило 175 милијарди евра, а следе Луксембург (85 милијарди евра) и Аустрија (70 милијарди евра). Поједини немачки медији процењују да је Берлин, у жељи да врати део овог одбеглог капитала, лансирао најновију „игру нерава“ са пореским бегунцима и да је, због тога, главни удар био усмерен на главну европску банкарску „тврђаву“ – Швајцарску.