Svet
Industrija oružja ne zna za krizu
Najveći kupci su Kina i Indija, a rekordne porudžbine stižu i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata
Industriji oružja neće moći da naudi ni svetska finansijska kriza, budući da porudžbine borbenih aviona, raketa, tenkova, bombi i ostalog konvencionalnog naoružanja ne prestaju da pristižu proizvođačima u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ovih pet zemalja, prema novoj studiji Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u periodu od 2004. do 2008. godine, izvezle su u druge zemlje 78 odsto ukupno izvezenog naoružanja na svetu, pri čemu se obim proizvodnje oružja povećao za petinu.
Iako najviše oružja uvoze Kina i Indija, prema rečima Pola Holtoma, šefa odeljenja za analizu trgovine oružjem pri SIPRI, rekordne narudžbine stižu sa Bliskog istoka, i to pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i Egipta.
„Svemu su, naravno, doprineli rat u Iraku i sukobi u regionu, ali i vlada američkog predsednika Buša koja je u region poslala veću količinu modernijeg konvencionalnog oružja”, rekao je Holtom i dodao da je na ovaj trend najviše uticalo i to što su proteklih godina državne kase ovih bliskoistočnih zemalja značajno popunjene.
Zbog toga ne čudi što bezmalo petina ukupnog obima trgovine oružjem pripada Bliskom istoku. Međutim, iako su sve oči zapadnih zemalja uglavnom uperene u Iran, kao potencijalnu pretnju, udeo ove zemlje je samo pet odsto od ukupnog naoružanja kupljenog u ovom regionu.
Nasuprot tome, Ujedinjeni Arapski Emirati su sa šesnaestog mesta za samo pet godina dogurali na treće mesto po obimu uvoza naoružanja, pri čemu u ovu zemlju stiže više od trećine ove specijalne robe prodate Bliskom istoku. Samo proteklih godina UAE kupili su od Amerikanaca 80 aviona „F-16e”, a od Francuza 50 lovaca „miraž 2000-9”, dok se procenjuje da će ove godinu UAE na vojsku potrošiti oko sedam milijardi dolara.
Ulaganja u naoružanje analitičari ocenjuju kao posledicu potrebe da u slučaju konflikta sa Iranom brane svoje stanovništvo, ali i naftne izvore i puteve snabdevanja svojih kupaca. Prema oceni Marka Bromlija iz SIPRI-ja, Emirati su povećali izdatke za odbranu zahvaljujući visokim cenama nafte. Iza UAE, po obimu uvoza oružja, u ovom regionu je Izrael sa udelom od 22 odsto i Egipat sa 14 odsto. Analitičari ukazuju na to da bi trend snabdevanja oružjem Bliskog istoka mogao dodatno da destabilizuje region.
S druge strane, Rusija, kao drugi po veličini izvoznik oružja, sa četvrtinom udela u ukupnom svetskom izvozu, poslednjih godina primorana je da traži nova tržišta. Budući da Kina, kao ubedljivo najveći uvoznik ruskog oružja u proteklih deceniji, stagnira u potrebama za uvozom novih količina naoružanja, jer proizvodi sopstveno, Rusija je primorana da traži nove kupce, i to pre svega u Južnoj Americi.
Tome u prilog ide i procena SIPRI-ja da su veliki ugovori sa Alžirom i Venecuelom o izvozu oružja imali ograničeni uspeh u nameri Rusije da osvoji severnoafričko i južnoameričko tržište. Zbog toga su i ruski predsednik Dmitrij Medvedev i šef diplomatije Sergej Lavrov protekle godine posetili nekoliko karipskih i južnoameričkih država, pri čemu je vojnotehnička saradnja bila visoko na listi prioriteta na sastancima u Brazilu, Ekvadoru, Peruu i Venecueli.
Prema oceni Pola Holtoma, u poslednje dve decenije lista glavnih izvoznika oružja uglavnom se nije menjala, ali su se pojavili i važni naručioci u Africi, kao i u Aziji, poput Pakistana. Najviše oružja iz SAD odlazi u Južnu Koreju (15 odsto), Izrael (13) i UAE (11), dok Nemačka najviše izvozi u Tursku, Grčku i Južnoafričku Republiku.
„Teško je takav zaključak izvući iz naših podataka, jer mi gledamo unazad, u godine velikog buma. Nisam siguran da će kriza dovesti do promene ponašanja glavnih aktera”, kaže Holtom i dodaje da su samo Ujedinjeni Arapski Emirati u poslednjoj godini potpisali nekoliko ugovora vrednih milijarde dolara.
Prema informacijama CIPRI-ja, samo je u 2007. godini u čitavom svetu na kupovinu konvencionalnog oružja potrošeno 1.300 milijardi dolara.
N. Radičević
Poslednji komentari
Industrija oruzja ne zna za krizu,jer,ona sama proizvodi krizu da bi sirila trziste. Dakle,industrija oruzja pravi oruzje i finansira izazivanje kriznih zarista,a krize svih vrsta i oblika prizivaju oruzje i zahtevaju od ugrozenih krizom da se organizuju za odbranu od krize. Krug je zatvoren i zacaran. Cak i kada nije vojna opasnost u pitanju, vec, recimo,e konomska, opet se razmahuje proizvodnja oruzja. I sada svetom kruzi bojazan da ce velika i najveca do sada kriza kapitalizma, onog njegovog najalavijeg i najmesetarskijeg dela, da prizove rat i posle toga opsti "procvat". Industrija naoruzanja angazuje i mobilise najvece svetske naucne krugove i umove, a ujedno uz sopstvenu pokrece i svekoliku drugu proizvodnju.Najveca sila i izvoznica naoruzanja je samo od IISv.r.u proseku godisnje izazivala 4-5 raznih ratova, puceva, prevrata, nemira, pobuna i ostalo, a zatim zaracenima i posvadjanima isporucivala oruzje.Balkan je takodje isparcelisan u tu svrhu,i Jugoslavija razbijena,da bi se stvorili feudi koji ce kupovati oruzje i sanjati o NATO paktu i"sengicima".Lopov vice"drz te lopova",dok proizvodjac oruzja i smrti vice"demokratija"i izvozi je silom svog naoruzanja sirom sveta.Najmanje demokratije je upravo u zemljama najvecim izvoznicima naoruzanja,osim na papiru i u demagoskom marketingu i surovoj propagandi.Ako bi se skoro 5 milijardi dolara koje se dnevno izdvaja za naoruzanje i ratove usmerilo u proizvodnju hrane, energenata i vode,iskorenilo bi se siromastvo, glad, beda,patnje i jad,bolestine i unistavanje zivotne sredine.Svi bi bolje i srecnije ziveli,ali,to SVI smeta onima koji misle da su"nebeski poslenici"za izvoz"milosrdne demokratije"i koji citavom svetu sole pamet i popuju kako su manje vredni ako ih ne slede na njihovom putu,a on vodi u propast i beznadje. Narcisoidnost,oholost i bahatost sa pozicija sile im"ne"dozvoljavaju tudju srecu i mir.
Interesantno je da vecina citalaca "Politike" smatra da je nekakav strani faktor bio taj koji je prouzrokovao raspad Jugoslavije. Ako je pet od set bivsih jugoslovenskih republika voljom vecine gradjana odlucilo da se osamostale, tesko je verovati da ih je taj strani faktor na to nagovorio i pomogao. Mada je kad je stvorena Jugoslavija postojao vrlo jak osecaj slovenstva medju nasim narodima, sto se islo dlje u istoriju Jugoslavije taj osecaj se postepeno gubio da bi pri kraju bio potpuno zamenjen etnickim trvenjima i sovinizmom. Razlike medju etniskim grupama (jezicne, verske, ekonomske i istorijske, kulturne) pomogle su da se posle Titove smrti taj proces ubrza. Strani faktor u tome nije imao ama bas nikakvu ulogu jer smo sami stvorili ono sto je vecina htela po balkaskom obicaju koji je postao internacionalni izraz.
@Matija Soskic. Cesto puta se slazemo u vidjenjima, cesto puta i ne, a ovo je slucaj iz ove druge grupe. Samo neobavesteni ne znaju za cuveni, vec 40 godina stari plan Bzezinskog za rasturanje SFRJ i Srbije. Direktno rasturanje SFRJ je upravo sprovedeno enormnom podrskom secesionistickim snagama sa strane Zapada i dovodjenja na vlast istih. U sadasnjim drzavicama nikome nije bolje, apsolutno nikome, iako je Slovencima bolje nego ostalima. Ipak, i vecina njih je mnogo bolje zivela u SFRJ nego sada, i imali su mnogo manje nezaposlenih nego sada. Da nije bilo podrske i direktnog vojnog ucestvovanja u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, USA, Nemacke, UK i Vatikana, od rasturanja YU ne bi bilo nista. Rasturanje Srbije se nastavlja. Kojim tempom i do kada, do kojih granica, jako brzo cemo shvatiti.
