Индустрији оружја неће моћи да науди ни светска финансијска криза, будући да поруџбине борбених авиона, ракета, тенкова, бомби и осталог конвенционалног наоружања не престају да пристижу произвођачима у САД, Русији, Немачкој, Француској и Великој Британији. Ових пет земаља, према новој студији Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), у периоду од 2004. до 2008. године, извезле су у друге земље 78 одсто укупно извезеног наоружања на свету, при чему се обим производње оружја повећао за петину.

Иако највише оружја увозе Кина и Индија, према речима Пола Холтома, шефа одељења за анализу трговине оружјем при СИПРИ, рекордне наруџбине стижу са Блиског истока, и то пре свега из Уједињених Арапских Емирата, Израела и Египта.

„Свему су, наравно, допринели рат у Ираку и сукоби у региону, али и влада америчког председника Буша која је у регион послала већу количину модернијег конвенционалног оружја”, рекао је Холтом и додао да је на овај тренд највише утицало и то што су протеклих година државне касе ових блискоисточних земаља значајно попуњене.

Због тога не чуди што безмало петина укупног обима трговине оружјем припада Блиском истоку. Међутим, иако су све очи западних земаља углавном уперене у Иран, као потенцијалну претњу, удео ове земље је само пет одсто од укупног наоружања купљеног у овом региону.

Насупрот томе, Уједињени Арапски Емирати су са шеснаестог места за само пет година догурали на треће место по обиму увоза наоружања, при чему у ову земљу стиже више од трећине ове специјалне робе продате Блиском истоку. Само протеклих година УАЕ купили су од Американаца 80 авиона „Ф-16е”, а од Француза 50 ловаца „мираж 2000-9”, док се процењује да ће ове годину УАЕ на војску потрошити око седам милијарди долара.

Улагања у наоружање аналитичари оцењују као последицу потребе да у случају конфликта са Ираном бране своје становништво, али и нафтне изворе и путеве снабдевања својих купаца. Према оцени Марка Бромлија из СИПРИ-ја, Емирати су повећали издатке за одбрану захваљујући високим ценама нафте. Иза УАЕ, по обиму увоза оружја, у овом региону је Израел са уделом од 22 одсто и Египат са 14 одсто. Аналитичари указују на то да би тренд снабдевања оружјем Блиског истока могао додатно да дестабилизује регион.

С друге стране, Русија, као други по величини извозник оружја, са четвртином удела у укупном светском извозу, последњих година приморана је да тражи нова тржишта. Будући да Кина, као убедљиво највећи увозник руског оружја у протеклих деценији, стагнира у потребама за увозом нових количина наоружања, јер производи сопствено, Русија је приморана да тражи нове купце, и то пре свега у Јужној Америци.

Томе у прилог иде и процена СИПРИ-ја да су велики уговори са Алжиром и Венецуелом о извозу оружја имали ограничени успех у намери Русије да освоји северноафричко и јужноамеричко тржиште. Због тога су и руски председник Дмитриј Медведев и шеф дипломатије Сергеј Лавров протекле године посетили неколико карипских и јужноамеричких држава, при чему је војнотехничка сарадња била високо на листи приоритета на састанцима у Бразилу, Еквадору, Перуу и Венецуели.

Према оцени Пола Холтома, у последње две деценије листа главних извозника оружја углавном се није мењала, али су се појавили и важни наручиоци у Африци, као и у Азији, попут Пакистана. Највише оружја из САД одлази у Јужну Кореју (15 одсто), Израел (13) и УАЕ (11), док Немачка највише извози у Турску, Грчку и Јужноафричку Републику.

„Тешко је такав закључак извући из наших података, јер ми гледамо уназад, у године великог бума. Нисам сигуран да ће криза довести до промене понашања главних актера”, каже Холтом и додаје да су само Уједињени Арапски Емирати у последњој години потписали неколико уговора вредних милијарде долара.

Према информацијама ЦИПРИ-ја, само је у 2007. години у читавом свету на куповину конвенционалног оружја потрошено 1.300 милијарди долара.

Н. Радичевић