Meni

Svet

Istraživanje „Politike“: Počasni konzuli (3)

Irkinja koja je postala Srpkinja

Počasni konzul En Pešić prvi je predstavnik Irske u Beogradu

En Pešić

Počasne konzulate kao vid predstavljanja često koriste male zemlje koje ne mogu da priušte slanje karijernog diplomate, a one veće i bogatije da zarad interesa sopstvenih državljana prošire mrežu u zemlji u kojoj već imaju predstavništvo na nivou ambasade. Irska, na primer, ima počasne konzule u Španiji, gde mnogo njenih građana ima imovinu, ali i na najvećim grčkim ostrvima – grčke državljane koji će Ircima koji tamo provode odmor izaći u susret u svakoj prilici.

To je upravo posao i dr Petra Bošnjakovića – da obezbedi građanima Velike Britanije koji naiđu na bilo kakav problem u oblasti koju pokriva njegov konzulat (južna i jugoistočna Srbija) da dobiju isti tretman kao i ostali građani Srbije. Bošnjaković, inače direktor Instituta za radiologiju Kliničkog centra Niš i profesor Niškog univerziteta, imenovan je 2005. za počasnog konzularnog agenta Velike Britanije za južnu Srbiju, na predlog tadašnjeg britanskog ambasadora Dejvida Gauena.

Petar Bošnjaković
„Krajem osamdesetih kao stipendista Britanskog saveta proveo sam četiri meseca u jednoj londonskoj bolnici. Veze sa Britanijom nastavile su se i kasnije sudelovanjem u aktivnostima bivših stipendista”, objašnjava Bošković i dodaje da nema ingerencije da izdaje vize, jer to obavlja konzularno odeljenje ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu.

Ne dobija nikakav honorar, ali mu pokrivaju troškove koji su direktan rezultat obavljanja poslova koji su u vezi sa konkretnim konzularnim zadacima.

Za En Pešić, Irkinju udatu za Srbina, velika je čast što je kao počasni konzul u Srbiju (pokriva i Crnu Goru) ujedno i prvi predstavnik Irske na ovom području (od 2003), jer ta zemlja nije imala diplomatsko-konzularno predstavništvo ni u staroj Jugoslaviji. U Beogradu živi punih 27 godina. Po obrazovanju je arhitekta, kao i suprug Božidar Pešić, bivši košarkaš. Ranije je godinama radila u humanitarnim organizacijama.

„Kada sam prvi put došla ovamo 1978, svi Beograđani su imali pasoše i svakog petka gledali gde će da putuju, dok su u mojoj ostrvskoj Irskoj, iz koje ne može da se mrdne bez aviona ili broda, u tadašnjoj ekonomskoj situaciji putovanja većini bila nezamisliva”, seća se gospođa Pešić.

U međuvremenu se situacija preokrenula.

„Interesovanje ljudi iz Srbije da turistički posete Irsku je veliko, ali su takva putovanja mnogima nedostupna. Beograd je trenutno možda jedan od najskupljih gradova u Evropi”, kaže.

Irskih državljana u Beogradu je malo, pa najveći deo njenog konzularnog posla čini izdavanje viza ljudima koji žele da otputuju u Irsku, bilo zbog posla, studija, stručnog usavršavanja, bilo spajanja sa članovima porodice koji su se tamo već snašli. Za posao koji obavlja dobija „simboličan honorar”.

U domenu ekonomije posla, nažalost, nema mnogo.

„Malo je irskih kompanija koje ovde posluju, a i interesovanje Iraca za ulaganja u Srbiju je opalo otkako je ceo svet zahvatila ekonomska kriza”, kaže počasni konzul Irske u Beogradu.

Zahvalna je srpskim vlastima što su joj odobrili diplomatski status, „iako nije u svakoj zemlji tako”. Diplomatske tablice još nije uzela, jer „čeka da kupi nov automobil”, kaže uz osmeh.

-----------------------------------------------------------

Prava i privilegije

Međunarodnopravni položaj predstavništava sa počasnim konzularnim funkcionerima na čelu regulisan je Bečkomkonvencijom o konzularnim odnosima iz 1963. Konzularna kancelarija i počasni funkcioner koji njome rukovodi uživaju zaštitu kao i prostorije karijernog konzulata, isto fiskalnooslobađanje, kao i oslobođenje od carine za uvoz predmeta namenjenihisključivo za potrebe funkcije koja se obavlja.

U uvodu pomenute konvencije naglašeno je da „svrha privilegija i imuniteta nije lična korist pojedinca već efikasno obavljanje dužnosti”. Član 41 koji karijerne konzularne funkcionere štiti od hapšenja, osim u slučaju teških krivičnih dela, ne odnosi se na počasne konzule.

Počasnih konzula drugih zemalja u Srbiji ima tek nešto više od deset. Pored ovih sa kojima smo razgovarali tom titulom se mogu pohvaliti i Agustin Pio Garsija (Čile), Karmita Aurija Vegas de Spalajković (Ekvador), Vasilije Bošković (Namibija), Ivan Ćurković (Sejšeli), Miloje Branković (Mađarska) i Nelson Čale Kueljar (Bolivija).

(Kraj)

Jelena Kavaja
objavljeno: 23/02/2009

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije