Дајана Бејли је као деветогодишња девојчица одлазила на састанке британских црнокошуљаша после којих би излазила на улицу и на зидовима зграда писала „Смрт Јеврејима”. Данас, деценијама после детињства које је обележила фашистичка идеологије њене мајке, Дајана Бејли сведочи за Би-Би-Си да још не може да се ослободи стида што је дете британске црнокошуљашице.

Потомци Британки које су тридесетих година прошлог века припадале црнокошуљашком покрету и Британској унији фашиста недавно су у великој и реткој исповести за британски јавни сервис описали како су се њихове мајке и баке заинтересовале за фашизам и нацизам и како је то утицало на њихову породицу.

Би-Би-Си отвара досије британских фашисткиња почетком године којој је претходио период успона британског национализма и размишљања лабуристичке владе како да спречи буктање расизма. Екстремно десничарска Британска национална партија (БНП) на изборима за европски парламент освојила је два посланичка места и поред тврдњи њеног лидера Ника Грифина да није било ликвидација Јевреја у Другом светском рату.

Пре Другог светског рата, тридесетих година прошлог века, екстремна десница је у Британији привукла хиљаде симпатизера. Бивши лабуристички министар Освалд Мозли је 1932. основао Британску унију фашиста, странку која се временом приближила не само фашистичкој идеологији Бенита Мусолинија већ и нацистима Адолфа Хитлера, учвршћујући антисемитизам.

Међутим, историчарка Џули Готлиб објашњава да је историја британског фашизма почела са женама и да су оне чиниле већину у овом покрету на Острву. Прву фашистичку организацију у Британији, Британске фашисте, основала је Рота Линторн Орман 1923. Британски фашисти убрзо су постали најважнија организација која је окупљала жене. До тад је најважнија група жена био покрет суфражеткиња које су се бориле за право гласа.

Како се данас сећају потомци припадница фашистичког покрета, међу њима је било аристократкиња, као што је Дајана Митфорд која се удала за Мозлија, али и веома младих Енглескиња из радничке класе. Шта их је привукло фашизму?

Дајана Бејли каже да су за многе сиромашне жене састанци црнокошуљаша били узбудљив друштвени догађај, а не прилика да размењују фашистичке ставове.

Али, било је и веома активних црнокошуљашица. Нора Елам је једна од њих. Она се почетком прошлог века нашла у затвору због борбе за женска права, али је тридесетих пришла фашистима и због јаког пропагирања ове идеологије почетком рата је завршила у затвору. Њене унуке, Анђела и Сузан Мекфирсон, откривајући породичне тајне, кажу да је за породицу Норе Елам то значило сиромаштво и борбу за преживљавање.

Пре Би-Би-Сија, и сама влада је показала да се плаши поновног рађања расистичких идеологија. Кабинет премијера Гордона Брауна је ове јесени издвојио 12 милиона фунти као помоћ белој радничкој класи у насељима где локално становништво верује да им имигранти отимају посао. Министар за заједнице Џон Денхам је изјавио тада да, ако се влада не позабави страховима „белих заједница”, онда ће то урадити екстремне партије. Медији су то протумачили као страх лабуриста од успеха десничарског БНП-а који је антиимигрантски настројен. Њен вођа Ник Грифин је најавио да ће имигрантима платити авионску карту до куће у једном правцу.

Би-Би-Си је увучен у причу о неофашизму у Британији када је у октобру позвао Грифина да гостује у једној од најпопуларнијих емисија Би-Би-Сија „Време за питања”, чиме је, по оцени многих, увео ову екстремистичку партију у главне токове политике.

Стотине чланова организације „Уједините се против фашизма” протестовало је пре почетка снимања емисије испред зграде јавног сервиса сукобљавајући се са полицијом.

Грифин, који негира да је нациста, рекао је приликом тог гостовања да је Кју-клукс клан био „скоро скроз ненасилан”, док је раније тврдио да би се проблем Старог континента са илегалним имигрантима најбоље решио када би Европљани потопили неколико бродова са афричким имигрантима.