Од нашег дописника
Москва, 7. новембра – Традиција да се седмог новембра на Црвеном тргу понавља војна парада одржана на том месту далеке 1941. године стара је дванаест година. На почетку су калдрмом поред Кремља марширали ветерани који су учествовали у том догађају, али како се њихов број смањивао, почела је да се укључује омладина – студенти, кадети, чланови разних клубова и ученици војних школа. Данас су ветерани (45 од укупно седамдесетак који су још живи) седели на свечаним трибинама са својом децом и унуцима док је поред зидина Кремља прошло око четири хиљаде студената и ђака.

Као и обично, направљена је реконструкција догађаја који се сматра преломним за ослобађање Совјетског савеза. Учесници су били одевени у униформе Црвене армије из тог времена од којих су неке биле аутентичне – позајмљене од „Мосфиљма”. Први пут се на паради појавила и два легендарна тенка Т-34, симболи тадашње совјетске војне моћи.

Парада одржана 7. новембра 1941. године била је права војна операција. Фашистичка војска је тада била на тридесет километара од Москве и припремала се да зада коначан ударац. Немци су већ били припремили гранит од кога су планирали да направе споменик Хитлеру и поставе га на Црвеном тргу.

Свечано заседање Мошовјета које се традиционално, поводом дана Октобарске револуције, одржавало сваке године у Бољшом театру, те године је одржано на метро станици Мајаковска, јер је Бољшој већ био миниран. И у таквој ситуацији совјетски руководиоци одлучили су да покажу да се не боје непријатеља – традиционална војна парада није одложена. Довукли су на Црвени трг најмоћнију технику коју су имали и војску која која је право са параде отишла на фронт. На трибинама Лењиновог маузолеја стајало је читаво совјетско руководство оповргавајући на тај начин гласине да су напустили град и сакрили се негде иза Урала.

Немачко руководство свакодневно је слало авионе са пилотима-асовима који су бомбардовали зграде владе, електране, водоводе и друге важне објекте. Да се само један непријатељски авион 7. новембра пробио у Москву, могао је да уништи комплетно руководство. Зато су совјети тог дана на многим деловима фронта започели нападе скрећући тако пажњу непријатеља са главног града. За сваки случај, са многих фронтова су повучени авиони ловци – њих 550 стајали су на аеродромима спремни да, ако затреба, полете и униште сваки авион који би, евентуално, кренуо ка Москви. Припреме су се одржавале у највећој тајности. И војска и пилоти спремали су се да обезбеде параду не знајући за шта се спремају. То је била тајна чак и за учесника параде. Њима је речено да ће средином новембра Московљанима бити омогућено да на Кримском мосту виде смотру војске која иде на фронт. Командири су сазнали за параду тек касно ноћу 6. новембра, а већ у седам ујутру марширали су поред зидина Кремља. Из звучника који су постојали у свакој кући зачуло се уобичајено: „Пажња, пажња! Говоре све радио-станице Совјетског Савеза. Москва започиње пренос параде Црвене армије са Црвеног трга...”

На трибинама су били и акредитовани страни новинари, па тог дана у свету није било важније новости – свима је постало јасно да ШСР није побеђен, да влада није побегла, да немачка операција „Тајфун” није постигла циљ. Био је то значајан подстицај антифашистичким покретима у читавој Европи.

Ветерани Другог светског рата положили су данас цвеће на гроб незнаног јунака а после параде су отишли на традиционални састанак ветерана испред Бољшог театра где су их чекали војнички казан са кашом од хељде и чашица вотке. После тога, у њихову част одржан је свечани концерт у Бољшом театру. Руски комунисти обележили су 92. годишњицу Октобарске револуције бројним митинзима широм земље.

-----------------------------------------------------------

Стаљинов говор

С обзиром на то да је време параде промењено са десет на осам часова ујутру, сниматеље звука су у брзини заборавили да обавесте. Зато је Стаљинов говор на паради био снимљен без звука. Касније су, да би додали звук, у Великом кремаљском дворцу направили декорацију која је подсећала на трибину маузолеја, а Стаљин је поновио читав говор. Да би било аутентичније и да би му излазила пара из уста због хладноће, сви прозори су били отворени. То је, ваљда, био једини пут да је вожд морао нешто да понови двапут.

Ти кадрови ушли су у документарни филм „Разгром немачке војске под Москвом” који је добио Оскара 1942. године.

Љубинка Милинчић