Свет
Италијани рекли „не” Берлусконију
На референдуму дефинитивно одбијен план владе о изградњи нуклеарки, приватизацији водовода и имунитету министара од судског гоњења
Од нашег дописника
Рим – Италијани су дефинитивно окренули леђа Силвију Берлусконију, бар судећи према резултатима референдума, који је одржан само неколико седмица после локалних избора, на којима је странка италијанског премијера изгубила власт у великим градовима. На референдуму, одржаном 12. и 13. јуна у Италији, убедљива већина изашлих бирача гласала је против владиних предлога о приватизацији предузећа за водоснабдевање, изградњу нуклеарних електрана, и добијања имунитета министара од судског гоњења.
С обзиром на то да је на референдуму гласало 57 одсто бирачког тела, то је први пут од 1995. године да ће се одлука на референдуму у Италији сматрати валидном, јер је изашло више од 50 одсто уписаних бирача, колики је референдумски цензус.
Имајући у виду четири судска процеса који се воде против италијанског премијера, највећи удар на Берлусконија је то што је чак 95,15 одсто гласача рекло „не” владином предлогу закона о имунитету на основу кога су премијер и министри могли да не изађу на суд све док су на државној функцији. Уставни суд је, иначе, у јануару већ делимично оборио овај закон о имунитету.
Већ пољуљан поразом на локалним изборима прошлог месеца, Берлускони ће наредних месеци, како потврђују медији у Италији, озбиљно морати да реорганизује даљи политички план своје владајуће коалиције.
Незадовољство исходима последњих гласања, пре свега је дотакло Лигу за север Умберта Босија, партију која је део већинске коалиције.
„Сити смо задобијених шамара последњих недеља”, прокоментарисао је после референдума Роберто Калдероли, један од чланова Лиге за север.
Још током викенда и пре дефинитивног исхода референдума, Умберто Боси је изјавио: „Берлускони је изгубио способност комуницирања на телевизији због чега је народ пао у замку”.
И док је Боси у последњем тренутку одустао од гласања на референдуму, неки од чланова његове партије, Лука Заја и Роберто Кота, потврдили су свој глас против нуклеарне енергије, али и против имунитета и приватизације воде.
Министар за рад Маурицио Сакони изјавио је да референдум не представља политички сигнал за Берлусконија, док италијанска штампа упорно тврди да је одржани референдум у суштини представљао тест о тренутној популарности премијера.
Ово је, иначе, други пут од 1987. да Италијани обарају предлог о изградњи нуклеарних електрана на Апенинском полуострву, при чему је сада против овог предлога гласало чак 94,75 одсто изашлих бирача.
Нуклеарни план за Италију покренут је 2005. у време тадашњег министра за економски развој Клаудија Скајолеа, а наставио га је и његов следбеник Паоло Романи. Програм је предвиђао инвестицију од 40 милијарди евра за изградњу четири нуклеарке са по два реактора. Након нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1987, затворене су четири нуклеарке у Италији.
Апел против планова о нуклеарној енергији у Италији упутио је претходних дана и папа Бенедикт Шеснаести подсећајући на огроман број трагедија које су претходних месеци дотакле природу, технику и народ. „Власти би требало да користе енергију у складу са животном средином, избегавајући коришћење технологија опасних за човека.”
Проблем нуклеарног отпада, безбедности и економске предности нуклеарки представљали су три кључна питања, која су била у центру пажње италијанских медија протеклих недеља.
Осим нуклеарног питања, против приватизације предузећа за водоснабдевање гласало је 95,8 одсто уписаних бирача.
Већ усвојеним законом, од 2012, било је предвиђено снабдевање водом из делимично или потпуно приватизованих компанија, при чему је комунално предузеће за водоснабдевање требало да прода минимум 40 одсто акција приватницима.
У недељу је кампања дотакла и италијанске плаже где су многе присталице гласања са мегафонима и натписима шетали, подсећајући грађане на неопходност учешћа на референдуму. Након објављивања успеха поменутог референдума славило се, пре свега на Интернету. Управо је сајбер-простор био протагониста кампање против владиних предлога.
„Кворум представља одраз жеље грађана. Неопходно је обратити пажњу на овакав резултат и опростити се са нуклеарном енергијом”, прокоментарисао је непосредно након објављивања исхода референдума и сам премијер Берлускони, додајући да је сада неопходно побољшати истраживање обновљивих извора енергија.
Обновљива енергија данас је у центру пажње највећих противника нуклеарки, док је њихова вредност акција вртоглаво скочила на Миланској берзи, одмах након објављивања резултата гласања. Ипак и сами италијански медији, уочи гласања на референдумима у Италији, објавили су истраживање нобеловца Карла Рубје који тврди да ће обновљивим изворима енергије требати бар још 15, 20 година пре него што постану камен темељац за производњу електричне енергије у свету. Како тврде данашња истраживања, једини реалан победник после нуклеарне катастрофе у Фукушими преставља – метан.
Марина Лаловић
Последњи коментари
Istina je i da ga mrze zbog veze sa Putinom. Ali on se covek koji gleda samo svoj interes a ne interes naroda. Govori se da je sa Putinom sklopio neke privatne poslove, sto je konflikt interesa. Da ne govorimo o tome kako su nespojive njegove privredne aktivnosti sa aktivnostima politicara. To prosto ne bi smelo da bude dozvoljeno. za to je kriva i levica koja nije donela zakon o konfliktu interesa kada je trebalo. Posmatrati Berluskonija kao dobrotvorca je isuvise. pa pogledajte samo kako se poneo u Libiji? Cim su ga amerikanci pritegli da ce da objave sve njegove privatne skandale sa maloletnicama, odmah je pristao ne bombardovanje. I takav covek treba da bude predsednik vlade?
Italijani odbili nuklearke, privatizaciju voovoda i uvodjenje imuniteta poslanicima. Tako i tyreba kad pitaju narod. Sto se ne ugledaju na nasu vladu (partije), oni donose sve odluke a da ni za sta ne pitaju narod. Verovatno ce nas tako uvesti u NATO, iako je vecina naroda protiv.
Pa nije vlada naravno inicirala referendum protiv same sebe nego su opozicione partije to uradile. Skupili ljuid potpise i odrzali referendum, kao po Ustavu. Nece oni moci u Srbiju, nikada NATO, niti milom niti silom. Tu nema dileme.






