Izrael će se povući iz mirovnog procesa ako Ujedinjene nacije ne odustanu od izveštaja u kojem je jevrejska država optužena za ratne zločine u Gazi tokom decembarsko-januarskog sukoba, saopšteno je pred jučerašnju sednicu Saveta bezbednosti i današnji početak rasprave o tom izveštaju pred Savetom UN za ljudska prava.

„Nećemo sedeti za stolom sa organizacijama i ljudima koji nas optužuju za ratne zločine. To je prosto neprihvatljivo”, izjavila je Gabrijela Šalev, ambasador Izraela pri UN, napominjući da sporni izveštaj podržavaju i neke države „koje sebe smatraju prijateljima Izraela”. Zvanični stav Tel Aviva je da je ovaj dokument netačan i jednostran i da su ga pisali i naručili ljudi koji mrze Izrael.

„Ako želi da obnovimo mirovni proces i da zaustavimo širenje (jevrejskih) naselja, međunarodna zajednica mora da nam omogući da se branimo, a to je upravo ono što ovaj izveštaj sprečava”, izjavila je ambasadorka Šalev.

Do rasprave u Savetu za ljudska prava u Ženevi ne bi ni došlo da je palestinski predsednik Mahmud Abas ostao pri svom zahtevu da se glasanje o izveštaju odloži do marta. Abas je, pretpostavlja se, to uradio zbog američkog pritiska, da bi posle oštrih kritika palestinske javnosti promenio svoju odluku i zatražio raspravu. Sjedinjenim Državama ipak više odgovara da se o izveštaju čiji je glavni autor jedan Jevrejin – južnoafrički sudija Ričard Goldston, koji je bio i glavni tužilac Haškog tribunala – debatuje u Ženevi nego u Savetu bezbednosti.

U izveštaju se navodi da su izraelski vojnici namerno ubijali civile, uništavali kuće, napadali škole i koristili Palestince kao živi štit. Na drugoj strani, teroristička organizacija i pokret Hamas, u čijim je rukama vlast u pojasu Gaze, optužena je za ispaljivanje projektila ka civilnim ciljevima u Izraelu.

Osnovna preporuka Goldstonovog izveštaja i ono čega se u Tel Avivu najviše pribojavaju jeste da i palestinska vlast i Izrael u roku od šest meseci treba da pokrenu ozbiljne istrage o ratnim zločinima. U slučaju da to ne urade, otkrivanje i kažnjavanje odgovornih treba da preuzmu međunarodne institucije.

Hvaleći sudiju Goldstona kao jednog od najboljih svetskih pravnika, prvi predsednik Haškog tribunala Antonio Kaseze kaže da je apsurdno njega optuživati za pristrasnost (što je nedavno učinila i američki državni sekretar Hilari Klinton). „U početku je njegov zadatak trebalo da bude samo da istraži navodne izraelske zločine, ali je od Saveta za ljudska prava zahtevao i dobio mandat da proceni i napade Hamasa”, objašnjava Kaseze.

„Sad kada je vodi jedan dobitnik Nobelove nagrade za mir, američka vlada može da pokaže da jednako primenjuje međunarodno pravo na sve na svetu, bez obzira na to da li je prijatelj ili neprijatelj. Ako ne bude insistirala na ispunjavanju preporuka iz Goldstonovog izveštaja, Obamina administracija sama će podriti mogućnost da traži pravdu i u Keniji, Kongu ili Darfuru”, smatra ovaj italijanski sudija koji je sada predsednik specijalnog suda za Liban.

V. R.

---------------------------------------------

Zabrana putovanja u Evropu

U Izraelu su sve jače glasine da je vlada preporučila civilnim i vojnim zvaničnicima da zbog straha od hapšenja izbegavaju putovanja u Evropu. Početkom oktobra je potpredsednik vlade Moše Jalon otkazao privatni put u Veliku Britaniju bojeći se da bi zbog nečijih optužbi mogao da završi u zatvoru. Jalon je iskusni vojnik koji je preko leđa preturio pet ratova i ustanaka, tri godine je bio načelnik generalštaba, ali navodna optužnica mu se ne sprema zbog ratnih zločina, već zbog ubistva jednog člana Hamasa.

Moše Jalon je potvrdio da Britaniju izbegava, osim kad tamo ide u zvaničnu posetu, jer onda uživa imunitet. Neke evropske države, naročito Španija, dozvoljavaju da se stranim zvaničnicima sudi na osnovu privatnih krivičnih prijava.