Израел ће се повући из мировног процеса ако Уједињене нације не одустану од извештаја у којем је јеврејска држава оптужена за ратне злочине у Гази током децембарско-јануарског сукоба, саопштено је пред јучерашњу седницу Савета безбедности и данашњи почетак расправе о том извештају пред Саветом УН за људска права.

„Нећемо седети за столом са организацијама и људима који нас оптужују за ратне злочине. То је просто неприхватљиво”, изјавила је Габријела Шалев, амбасадор Израела при УН, напомињући да спорни извештај подржавају и неке државе „које себе сматрају пријатељима Израела”. Званични став Тел Авива је да је овај документ нетачан и једностран и да су га писали и наручили људи који мрзе Израел.

„Ако жели да обновимо мировни процес и да зауставимо ширење (јеврејских) насеља, међународна заједница мора да нам омогући да се бранимо, а то је управо оно што овај извештај спречава”, изјавила је амбасадорка Шалев.

До расправе у Савету за људска права у Женеви не би ни дошло да је палестински председник Махмуд Абас остао при свом захтеву да се гласање о извештају одложи до марта. Абас је, претпоставља се, то урадио због америчког притиска, да би после оштрих критика палестинске јавности променио своју одлуку и затражио расправу. Сједињеним Државама ипак више одговара да се о извештају чији је главни аутор један Јеврејин – јужноафрички судија Ричард Голдстон, који је био и главни тужилац Хашког трибунала – дебатује у Женеви него у Савету безбедности.

У извештају се наводи да су израелски војници намерно убијали цивиле, уништавали куће, нападали школе и користили Палестинце као живи штит. На другој страни, терористичка организација и покрет Хамас, у чијим је рукама власт у појасу Газе, оптужена је за испаљивање пројектила ка цивилним циљевима у Израелу.

Основна препорука Голдстоновог извештаја и оно чега се у Тел Авиву највише прибојавају јесте да и палестинска власт и Израел у року од шест месеци треба да покрену озбиљне истраге о ратним злочинима. У случају да то не ураде, откривање и кажњавање одговорних треба да преузму међународне институције.

Хвалећи судију Голдстона као једног од најбољих светских правника, први председник Хашког трибунала Антонио Касезе каже да је апсурдно њега оптуживати за пристрасност (што је недавно учинила и амерички државни секретар Хилари Клинтон). „У почетку је његов задатак требало да буде само да истражи наводне израелске злочине, али је од Савета за људска права захтевао и добио мандат да процени и нападе Хамаса”, објашњава Касезе.

„Сад када је води један добитник Нобелове награде за мир, америчка влада може да покаже да једнако примењује међународно право на све на свету, без обзира на то да ли је пријатељ или непријатељ. Ако не буде инсистирала на испуњавању препорука из Голдстоновог извештаја, Обамина администрација сама ће подрити могућност да тражи правду и у Кенији, Конгу или Дарфуру”, сматра овај италијански судија који је сада председник специјалног суда за Либан.

В. Р.

---------------------------------------------

Забрана путовања у Европу

У Израелу су све јаче гласине да је влада препоручила цивилним и војним званичницима да због страха од хапшења избегавају путовања у Европу. Почетком октобра је потпредседник владе Моше Јалон отказао приватни пут у Велику Британију бојећи се да би због нечијих оптужби могао да заврши у затвору. Јалон је искусни војник који је преко леђа претурио пет ратова и устанака, три године је био начелник генералштаба, али наводна оптужница му се не спрема због ратних злочина, већ због убиства једног члана Хамаса.

Моше Јалон је потврдио да Британију избегава, осим кад тамо иде у званичну посету, јер онда ужива имунитет. Неке европске државе, нарочито Шпанија, дозвољавају да се страним званичницима суди на основу приватних кривичних пријава.