Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 1. јуна – „Компликовани односи са САД постају још компликованији”, главна је последица најновијег израелског „пуцња у сопствену ногу”, како се овде доживљава препад његових командоса на флоту хуманитарне помоћи која је пловила ка блокираној Гази.

Иако је Америка једина велика западна земља која није осудила овај инцидент, већ изразила само жаљење, јутрошње медијске анализе указују да нимало није срећна због овог чина свог главног савезника на Блиском истоку, а поготово због његовог тајминга.

Премијер Натанијаху је требало данас да буде у Вашингтону, на позив Обаме, да би се изгладили односи затегнути још од марта, када је Израел, објавом изградње нових насеља на анектираној територији баш у време посете потпредседника Бајдена, Америци гурнуо прст у око.

Други разлог за америчко незадовољство је што ће најновији заплет одвући пажњу са већ започете акције у УН да се Ирану уведе нови режим санкција због његовог нуклеарног програма. Вашингтон је у неопходност тога убедио преостале четири сталне чланице Савета безбедности и усаглашавање нове казнене резолуције је требало да почне већ следеће недеље.

Треће, овдашње процене су да је нанета „вероватно непоправљива штета” израелским односима са Турском, његовим јединим савезником у муслиманском свету, са којим је имао и војну сарадњу.

Обама је само неколико сати пошто је саопштена вест о израелском препаду на флотилу турских бродова телефоном разговарао са израелским премијером, изразивши, како је предочену у саопштењу Беле куће, „дубоко жаљење због губитка живота”.

Не помиње се, међутим, ниједна реч осуде, као што је нема ни у ноћашњем саопштењу Стејт департмента, у којем се каже да „Сједињене Државе дубоко жале трагичан губитак живота и повреде нанете онима који су учествовали у инциденту на бродовима који су пловили према Гази. Ми радимо на констатовању чињеница и очекујемо да ће израелска влада спровести пуну и уверљиву истрагу”.

Саопштење помиње и „легитимне сигурносне бриге Израела”, али и наводи да „мешање Хамаса у доставу хуманитарне помоћи и рад невладиних организација компликује ситуацију у Гази”.

У трећем, завршном, параграфу се подвлачи потреба да се „брзо крене напред са преговорима који могу да воде ка свеобухватном миру у региону”.

Турска је иначе, изјавом свог амбасадора у Вашингтону, пренела своје разочарење америчком реакцијом и очекивања да је она требало да буде „знатно оштрија”.

Овде је данас и шеф турске дипломатије, у посети која је за главну тему требало да има санкције за Иран, пошто је Турска тренутно нестална чланица Савета безбедности, а недавно је, у тандему са Бразилом, убедила Иран да своје нуклеарно гориво замени за оно мање обогаћености. То ће сада, наравно, бити у другом плану.

У ширем контексту, америчко незадовољство проистиче и због несумњивог минирања тек покренутих индиректних израелско-палистинских преговора о миру, у којима посредује. Вашингтон је доведен у незгодну ситуацију и због своје званичне подршке блокади Газе, позиције наслеђене од председника Буша, после изборне победе Хамаса на овом делу палестинске територије 2007.

Сем тога, Америка последњих месеци све више своје националне безбедносне интересе на Блиском истоку повезује са нерешеним израелско-палестинским питањем, а аналитичка агенција „Стратфор” сматра да би овај израелски потез могао да донесе и почетак преокрета у америчком јавном мњењу, што би отворило пут за редефинисање односа мање повољних за Израел.

-----------------------------------------------

СБ: блага осудa

Вашингтон, 1. јуна – Савет безбедности је јутрос, 12 сати од заказивања ванредне седнице, издао саопштење у којем се износи „дубоко жаљење због губитка живота и повређивања који су резултат употребе силе током израелске војне операције у међународним водама против конвоја који је пловио ка Гази”. У том контексту, „Савет осуђује оне поступке који су резултирали погибијом најмање 10 цивила и рањавању многих других...”

Захтева се и да се заробљени бродови и цивили одмах ослободе и омогући им се да испоруче хуманитарну помоћ онима којима је намењена. Наглашава се и да је хуманитарна ситуација у Гази „неодржива”, пружа се подршка индиректним преговорима, уз подвлачење да само решење које подразумева две државе, од којих је једна независна и за живот способна палестинска, може да донесе мир у региону.

Резолуција је, како оцењује „Њујорк тајмс”, прилично блага, далеко од оне интонације коју су захтевали Турска, неке арапске земље и Палестинци. Не садржи искључиву осуду Израела, нема помена кршења међународног права нити захтева за истрагом коју би спровеле УН. То је, како се сматра, резултат противљења америчког представника у Савету безбедности.

М. Мишић

------------------------------------------------------------------------

Дипломатска офанзива Турске против Израела

Дипломатски рат између Турске и Израела ушао је у нову, најоштрију фазу каква се не памти од стварања јеврејске државе пре више од пола века.

„У сандук турских веза са Израелом укуцан је последњи ексер. Наши односи више никада неће бити исти као што су доскоро били,” кажу у владајућој Партији правде и развоја у Турској.

А само до пре 18 месеци, Турска је била једна од ретких муслиманских земаља које су имале веома развијену војну и трговинску сарадњу са Тел Авивом. У исламском свету је због тога често била критикована да подржава „ционистички режим”. Све се, међутим, на тумбе окренуло после двадесетодневног израелског напада на Газу крајем 2008. и почетком 2009. године, када је Анкара оштро осудила Израел да убија жене и децу, да је главна препрека мировном процесу на Блиском истоку. Сада се догодио најгори могућни сценарио и све опције су отворене, упозоравају у Анкари.

Крвопролиће на турским бродовима у источном Медитерану који су преносили хуманитарну помоћ за Палестинце у Гази, подигло је на ноге овдашњу јавност. На протестима испред израелског конзулата у Истанбулу, који су трајали до поноћи, могли су се чути захтеви да се прекину сви односи са Тел Авивом и да се протерају дипломате те земље. Тако нешто се и могло очекивати, пошто се верује да су већина од најмање девет убијених и 20 рањених на бродовима турски држављани. Родбина од првог часа држи под опсадом канцеларије Фондације за хуманитарну помоћ – која је била главни организатор овог конвоја – и засад узалудно покушава да сазна ко је све страдао у нападу.

Египатска влада привремено је укинула блокаду појаса Газе, односно отворила свој гранични прелаз са том територијом, да би омогућила да у њу уђе помоћ, изјавио је гувернер северног Синаја Муард Мувафи. Фото АФП

„Брод се одједном претворио у језеро крви. Колико сам видела страдало је 11 људи. Сакрила сам се са ћерком у купатилу, у кабини”, испричала је Нилуфир Четин, једна од ретких коју су Израелци због бебе пустили да се врати у Турску. Њен муж, инжењер, задржан је на броду „Мави Мармара”.

„Видела сам на ТВ снимку брата Ибрахима како му је глава клонула на груди, како му људи помажу. Сада се молим богу да је само рањен”, каже Селма Еркал која још чека одговор од Израелаца.

„Деца ме питају где им је отац. Не знам шта да им кажем пошто га нисам видела на видео снимцима”, каже Ајнур Акдениз, чији је супруг Мехмед био на једном од нападнутих бродова.

Анкара је опозвала амбасадора из Израела а премијер Тајип Ердоган, који је скратио турнеју по земљама Латинске Америке, у парламенту је, чим се вратио, оштро осудио најновији инцидент.

„То је нехумани државни терор. Међународно право је стављено под ноге. Свакоме треба да буде јасно да ми нећемо ћутати и остати без одговора. Нико не треба да тестира наше стрпљење”, истакао је он, али није говорио које ће мере предузети његова влада.

Турска ће најновији тешки инцидент, који је осуђен у многим земљама света, покушати да искористи да покрене светску јавност да примора Израел да укине „нехуману блокаду” тог народа. Друго – дипломате у Анкари већ испитују терен за покретање овог злочина и пред међународним судовима. И, треће, Турска ће, користећи овај инцидент, покушати да са мртве тачке покрене мировни процес на Блиском истоку.

Турска је од првог часа кренула у дипломатску офанзиву: на њен предлог је већ одржана ванредна седница Савета безбедности, а позвала је Организацију исламске конференције и Арапску лигу да осуде израелски напад на хуманитарни конвој.

В. Лалић