Od našeg specijalnog izveštača
Varšava, jula – U jednom od neobnovljenih delova prestonice, Pragi, nalazi se jedini preostali spomenik vojnicima Crvene armije. Ovaj siromašni deo grada još živo podseća na minulo doba. Ali i to će biti promenjeno, jer su Poljaci rešeni da idu do kraja. A kada posle nekoliko sati vožnje stignete do severnog kraja zemlje, čeka vas šengenska granica sa ruskom enklavom unutar EU, Kalinjingradskom oblašću. Ukoliko imate sreće da tamo razgovarate sa poljskim pograničnim službenicima, možete saznati da su ilegalni prelasci granice retkost i da je njihov svakodnevni izazov sprečavanje sitnog šverca cigareta i alkohola. A ako pitate da li ima onih koji pokušavaju bekstvo u Rusiju, saznaćete da je bilo nekoliko pokušaja, ali da su to činile samo „mentalno obolele osobe”. „Nije šala, stvarno su svi bili mentalno oboleli”, tvrdi šef pogranične policije, ne skrivajući osmeh.

Nismo pitali, ali je verovatno da slična lekarska dijagnoza sleduje onima koji bi pokušali da neopaženo pređu u Belorusiju. Iz zgrade poljske državne televizije svakodnevno se emituje „Belsat”, satelitski program na beloruskom jeziku, čiji je prevashodni zadatak da doprinese „demokratizaciji” susedne države. Iako Ministarstvo spoljnih poslova Poljske finansira 85 odsto troškova „Belsata”, ispod zaštitnog znaka ove televizije jasno piše „Prva nezavisna beloruska televizija”.

Put ka severu Poljske otkriva još ponešto. Na primer, u regionu Varmije, Mazurije i Bjalistoka, koji je poznat po stotinama prekrasnih prirodnih jezera, nema znakova neukusa tipičnog za zemlje koje su prošle tranziciju. Ni traga vilama i zamkovima novopečenih bogataša, iako je reč o verovatno najlepšim predelima zemlje. Umesto toga, tek poneki desetospratni soliter izranja usred nepreglednih žitnih polja, ali to je deo sovjetskog nasleđa.

Jugoslovensko muzičko nasleđe Poljaci su 2001. godine ovekovečili na kompilaciji „Jugoton” kada su u manje-više originalnom aranžmanu, ali na poljskom jeziku, otpevali najpopularnije pop-rok hitove naše bivše države. „Paket aranžman” i ostale novotalasne ploče iz SFRJ koje su stizale u zemlju za vreme gvozdene zavesa, bile su i ostale simbol slobode i pobune mladih Poljaka. Jedine prodavnice sa stranom robom (Peveksi) bile su tada zabranjene za Poljake, a mladi su (ako su imali dovoljno dolarskih kovanica) čekali ispred tih radnji da zamole nekog stranog turistu da im kupi paklicu cigareta ili flašu viskija. Tadašnja poljska omladina nije imala kafiće i klubove, nije putovala na Zapad, pa su putovanja u bivšu Jugoslaviju bila širom otvoren prozor u svet. Danas je potpuno drugačije, u Varšavi je živo i ponedeljkom uveče, po čemu poljska prestonica više podseća na Beograd nego na tipične gradove zapadne Evrope.

Entuzijazam i mogućnosti Poljaka za putovanja u inostranstvo posle pada gvozdene zavese rastao je stalno tokom devedesetih godina, dostigavši kulminaciju 2000. godine kada je prema službenim statistikama zabeleženo 56,7 miliona prelazaka granica zemlje. Od 2004. godine, kada je Poljska postala članica EU, taj broj je u stalnom padu. Tako je 2007. godine zabeleženo oko 47 miliona prelazaka.

Kada je reč o Poljskoj kao turističkom odredištu, prošle godine je drugi put uvršćena (prema indeksu popularnosti zemlje) među pet prvih u kategoriji zemalja u kojima ćete najviše dobiti u odnosu na potrošeni novac. Godinu dana ranije Poljska je proglašena „zvezdom u usponu”, odnosno zemljom koja bi u bližoj budućnosti trebalo da postane jedno od glavnih turističkih odredišta u Evropi.

Vladimir Jokanović