„Југотон” у срцу Пољака

Од нашег специјалног извештача
Варшава, јула – У једном од необновљених делова престонице, Праги, налази се једини преостали споменик војницима Црвене армије. Овај сиромашни део града још живо подсећа на минуло доба. Али и то ће бити промењено, јер су Пољаци решени да иду до краја. А када после неколико сати вожње стигнете до северног краја земље, чека вас шенгенска граница са руском енклавом унутар ЕУ, Калињинградском облашћу. Уколико имате среће да тамо разговарате са пољским пограничним службеницима, можете сазнати да су илегални преласци границе реткост и да је њихов свакодневни изазов спречавање ситног шверца цигарета и алкохола. А ако питате да ли има оних који покушавају бекство у Русију, сазнаћете да је било неколико покушаја, али да су то чиниле само „ментално оболеле особе”. „Није шала, стварно су сви били ментално оболели”, тврди шеф пограничне полиције, не скривајући осмех.

Нисмо питали, али је вероватно да слична лекарска дијагноза следује онима који би покушали да неопажено пређу у Белорусију. Из зграде пољске државне телевизије свакодневно се емитује „Белсат”, сателитски програм на белоруском језику, чији је превасходни задатак да допринесе „демократизацији” суседне државе. Иако Министарство спољних послова Пољске финансира 85 одсто трошкова „Белсата”, испод заштитног знака ове телевизије јасно пише „Прва независна белоруска телевизија”.

Пут ка северу Пољске открива још понешто. На пример, у региону Вармије, Мазурије и Бјалистока, који је познат по стотинама прекрасних природних језера, нема знакова неукуса типичног за земље које су прошле транзицију. Ни трага вилама и замковима новопечених богаташа, иако је реч о вероватно најлепшим пределима земље. Уместо тога, тек понеки десетоспратни солитер израња усред непрегледних житних поља, али то је део совјетског наслеђа.

Југословенско музичко наслеђе Пољаци су 2001. године овековечили на компилацији „Југотон” када су у мање-више оригиналном аранжману, али на пољском језику, отпевали најпопуларније поп-рок хитове наше бивше државе. „Пакет аранжман” и остале новоталасне плоче из СФРЈ које су стизале у земљу за време гвоздене завеса, биле су и остале симбол слободе и побуне младих Пољака. Једине продавнице са страном робом (Певекси) биле су тада забрањене за Пољаке, а млади су (ако су имали довољно доларских кованица) чекали испред тих радњи да замоле неког страног туристу да им купи паклицу цигарета или флашу вискија. Тадашња пољска омладина није имала кафиће и клубове, није путовала на Запад, па су путовања у бившу Југославију била широм отворен прозор у свет. Данас је потпуно другачије, у Варшави је живо и понедељком увече, по чему пољска престоница више подсећа на Београд него на типичне градове западне Европе.

Ентузијазам и могућности Пољака за путовања у иностранство после пада гвоздене завесе растао је стално током деведесетих година, достигавши кулминацију 2000. године када је према службеним статистикама забележено 56,7 милиона прелазака граница земље. Од 2004. године, када је Пољска постала чланица ЕУ, тај број је у сталном паду. Тако је 2007. године забележено око 47 милиона прелазака.

Када је реч о Пољској као туристичком одредишту, прошле године је други пут увршћена (према индексу популарности земље) међу пет првих у категорији земаља у којима ћете највише добити у односу на потрошени новац. Годину дана раније Пољска је проглашена „звездом у успону”, односно земљом која би у ближој будућности требало да постане једно од главних туристичких одредишта у Европи.

Владимир Јокановић