Prvi dani maja 1989. godine u Nemačkoj Demokratskoj Republici nisu nagoveštavali ništa dramatično. Održani su, kako je i bilo predviđeno, komunalni izbori na kojima je lista – na čelu sa Jedinstvenom socijalističkom partijom Nemačke – osvojila 98,9 odsto glasova.

U Lajpcigu je, tim povodom, protestovalo više od 100 ljudi optužujući vlast za izbornu manipulaciju. Policija i Štazi (Ministarstvo za državnu bezbednost) reagovali su brutalno: protest je brzo ugušen. Nijedan medij u NDR nije objavio da je, baš u to vreme, u Mađarskoj počelo „omekšavanje” granice prema Austriji – zapravo uklanjanje gvozdene zavese koja je decenijama delila Evropu na zapadni i istočni blok.

A onda je, potpuno neočekivano, u avgustu mesecu krenulo masovno bekstvo istočnonemačkih građana na Zapad. Prvo preko ambasada SR Nemačke u Istočnom Berlinu, Pragu i Budimpešti. Pritisak je ubrzano rastao i 11. septembra Mađarska je otvorila svoju granicu sa Austrijom za istočnonemačke izbeglice. Desetine hiljada „socijalističkih” Nemaca pohrlilo je na Zapad.

Jedini koji nisu primećivali da se pokrenuo točak istorije bili su članovi „tvrdog jezgra” rukovodstva NDR okupljeni oko dugogodišnjeg lidera Eriha Honekera. Ostala je upamćena njegova rečenica – izgovorena 14. avgusta 1989. godine u Erfurtu – da „napredak socijalizma ne mogu da zaustave ni volovi ni magarci”.

U njihovim rukama bili su moćni Štazi i sva sredstva informisanja. U policiji i armiji nisu, barem javno, primećivana ideološka kolebanja i politička nezadovoljstva.

„Ventil” koji se pojavio u Mađarskoj nije, međutim, bio dovoljan da propusti milion građana NDR – na koliko je narastao broj istočnih Nemaca željnih da otputuju na Zapad. Protesti u Lajpcigu, pokrenuti u maju, postali su redovni – svakog ponedeljka. Broj demonstranata je rastao a intervencije policije i Štazija postajale su sve brutalnije.

Na Dan obeležavanja 40. godišnjice postojanja Nemačke Demokratske Republike, 7. oktobra, Istočni Berlin posetio je tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov. Tvorac perestrojke i glasnosti pokušao je da rukovodstvo NDR ubedi da su reforme neophodne.

„Ko zakasni, kazniće ga život”, poručio je Gorbačov Honekeru i njegovim istomišljenicima u vrhu NDR.

Istog dana održane su masovne demonstracije u više istočnonemačkih gradova, 9. oktobra u Lajpcigu je na ulice izašlo 70 hiljada građana zahtevajući pravo na putovanje u inostranstvo, slobodu govora i štampe ... Pritisak je za Honekera postao neizdrživ i on je bio prinuđen da 18. oktobra odstupi s položaja šefa države i partije. Njegov naslednik Egon Krenc najavio je otvaranje „ozbiljnog unutrašnjeg dijaloga”.

Za tako nešto bilo je, međutim, prekasno. Na demonstracijama u Lajpcigu, 23. oktobra, učestvovalo je čak 300 hiljada ljudi a slični masovni protesti održani su u Istočnom Berlinu i Drezdenu. Egon Krenc pokušao je da priguši narodno nezadovoljstvo građana smenivši 3. novembra petoricu članova Politbiroa JSPN – pripadnika takozvane stare garde. Odgovor naroda bio je još žešći – u Istočnom Berlinu demonstriralo je milion ljudi.

Istočnonemačka vlada na čelu sa dugogodišnjim premijerom Vilijem Štofom podnela je 8. novembra ostavku a sutradan, 9. novembra, to je učinio i kompletan Politbiro JSPN. Ispostavilo se da je taj datum zapravo prekretnica u novijoj nemačkoj istoriji. Uveče, 9. novembra, nešto pre 19. časova, objavljena je vest da se ukida zabrana putovanja istočnih Nemaca na Zapad. Odmah posle toga stotine hiljada ljudi – i iz Istočnog i iz Zapadnog Berlina – sjurilo se prema zidu. Najtvrđi deo gvozdene zavese „osvojen” je bez borbe i odmah je počelo njegovo rušenje. Granica između podeljenog grada tog 9. novembra faktički je prestala da postoji.

Pad Berlinskog zida širom je otvorio vrata nemačkom ujedinjenju. Veštim diplomatskim manevrima tadašnji nemački kancelar Helmut Kol i šef diplomatije Hans Ditrih Genšer uspeli su da od Sovjetskog Saveza „otkupe” pravo na ujedinjenje. SR Nemačkoj je, osim toga, pošlo za rukom da umiri nepoverljive zapadne partnere – pre svih Veliku Britaniju – i dobije zeleno svetlo za spajanje dve nemačke države. Posao je obavljen najvećom mogućom brzinom. Nepunu godinu dana posle pada Berlinskog zida, 3. oktobra 1990. godine proglašeno je ujedinjenje Nemačke.

Žarko Rakić

--------------------------------------------------------------------------

Političari iz celog sveta na proslavi godišnjice pada Berlinskog zida

Berlin – U Berlinu će danas, uz prisustvo državnika iz čitavog sveta i dobitnika Nobelove nagrade za mir, biti obeležena 20. godišnjica pada Berlinskog zida.

Manifestacija će početi večeras kod Brandenburške kapije, simbola glavnog grada Nemačke, koncertom orkestra i hora berlinske Državne opere pod upravom dirigenta Danijela Barenboima. Program će voditi austrijski glumac Klaus Marija Brandauer.

Planirano je da potom savezna kancelarka i njeni gosti, šefovi država i vlada svih zemalja Evropske unije (EU), izuzev Kipra, kao i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i državna sekretarka SAD Hilari Klinton prođu simbolično kroz Brandenburšku kapiju, sa istoka na zapad grada.

Pored gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta i kancelarke Angele Merkel, okupljenima će se obratiti predsednik Francuske Nikola Sarkozi, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, premijer Velike Britanije Gordon Braun i Hilari Klinton.

Posle njih govoriće šefica vladinog ureda za brigu o aktima nekadašnje istočnonemačke tajne službe Marijane Birtler i dvoje istaknutih boraca za ljudska prava u bivšem istočnonemačkom komunističkom režimu Katrin Hatenhauer i Roland Jan.

Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje zida izgrađenog od džinovskih domino-ploča koje su oslikali i između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid, postavili đaci nemačkih škola.

Simbolično rušenje domino-zida počeće sa jedne strane nekadašnji predsednik Poljske Leh Valensa i premijer mađarske u vreme pada Berlinskog zida Mikloš Nemet, a sa druge strane predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Akciju će pratiti Bon Džovi sa pesmom „We Weren’t Born To Follow” koja je posvećena mirnoj revoluciji 1989. godine.

Posle govora nekadašnjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova i bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa-Ditriha Genšera, koji je igrao značajnu ulogu u pregovorima o ujedinjenju dve nemačke države, kao i obraćanja dobitnika Nobelove nagrade Muhameda Junusa, proslava će se završiti velikim vatrometom.

Beta

----------------------------------------------------------

Kancelarka propustila pad Berlinskog zida zbog saune

Berlin – Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je odrasla u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, propustila je pad Berlinskog zida, pošto se tog istorijskog 9. novembra 1989, kao i svakog četvrtka uveče, opuštala u sauni. „Kao svakog četvrtka uveče i tada sam sa jednom prijateljicom išla u saunu. Kada sam izašla kontrolni punkt u ulici Bornolmer (jedan od prvih otvoren te večeri između Istočnog i Zapadnog Berlina) bio je otvoren. Tako sam sa ostalima prešla na drugu stranu”, izjavila je kancelarka u jednoj emisiji televizije ARD.

U to vreme imala je 35 godina i radila je kao fizičar u Akademiji nauka u Istočnom Berlinu.

Tanjug