Спесијално за „Политику”

Осло, 1.октобра - Спектар и листа овогодишњихкандидата за Нобелову награду за мир крећу се од актера револуционарних збивања на Средњем Истоку,такозваног арапског пролећа, преко телевизијске мреже Ал џaзира, творца Викиликса Џулиена Асанжа, великог броја међународних дисидената, бораца за људска права, критичара режима, па све до породице европских народа окупљених под фирмом Европска унија.

Наредног петкаТорбјорн Јагланд, лидер петочланог Нобеловог комитета, званично ће обелоданити ко је понео титулу највећег мировњака у свету. За најпрестижнију светску награду ове године боре се рекордан број политичких и мировних активиста, дисидената, покрета, организација, удружења. Номинован је 241 кандидат од чега 53 покрета и организације.

Председник Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд изјавио је да „је важно да овогодишња мировна награда има слуха за време и реалност” и да се не плаши да ће саопштењем добитника изазвати контроверзна реаговања,политичке конотације и оштра реаговања као што се то догодило у последње две године када је титула мировњкака додељена америчком председнику Бараку Обами а потом и кинеском дисиденту Лиу Ксиабоу.

Овдашњи први канал државне телевизије (НРК) спекулише да су овогодишњи главни кандидати за Нобелову награду за мир вође арапског пролећа пре свега египатски народни покрет „6.април”, чији је оснивач Исра Абдел Фатах и вођа Ахмед Махер. Покрет „6.април” био је главни организатор ненасилних демонстрација против режима дугогодишњег египатског председника Хоснија Мубарака.

Овдашњи аналитичаруи процењују да се на листи потенцијалних лаурета високо котира и Вол Гонимранији шеф интернет претраживача Гугла за Средњи Исток и Африку. Њему се одаје признање што је израдио фејсбук страницу са више од пола милиона присталица као важан канал за комуникацију међу демонстрантима, ширење идеја покрета против египатског ненародног режима.

Међу номинованим су и такозвани социјални медији - Твитер и Фејсбук, али посматрачи сматрају да су минимални изгледи да им припадне угледна награда. Више изгледа пак има позната интернет-блогерка Лина Бен Мхени из Туниса која је одиграла огромну улогу преко социјалних медија да би одржала морал револуционара и демонстраната против диктаторске власти у Тунису.

Може ли први пут у историји да Нобелова награда за мир да припадне једном телевизијском каналу? Ове године номинована је позната арапска станица „Ал Џазира”. Овај телевизијски канал сматра се једином независном телевизијом на Средњем Истоку који је покривао револуционарне покрете у арапским земљама које су у свету познате по снажним цензурама. Контроверзна „Ал Џазира” била је хваљена и куђена али јој се одаје признање и за регрутовање муслиманки у новинарске редове.

Шансу да им припадне Нобелова медаља и новчани износ од 10 милиона шведских круна (око 1,2 милиона евра) ове године имају и оснивач Викиликса Жулиан Асанж, афганистанска дисиденткиња и борац за људска права Сима Самар, кубански дисидент Освалдо Паја Сардинас. На листи је чак и амерички официр и војни аналитичар Бредли Манинг за кога се сумња да је „хранио” Асанжа главним информацијама.

Утемељивача Викиликса за најугледнију светску награду предложио је парламентарац Снуре Вален, посланик једне од владајућих норвешких партија. Он је навео да је Асанж у последњих сто година највећи заговорник слободе израћавања, транспарентности. Обелодањивањем милиона докумената не само да је расветлио закулисне политичке игре већ раскринкао корупцију у западним земљама.

Како тумаче аналитичари, уколико Нобелов комитет жели да Нобелову награду додели једној жени (последњи пут то се догодило 2004) онда је руска дисиденткиња и борац за људска права Светлана Ганушкина идеална прилика. Након најаве Владимира Путина да ће се поново кандидовати за председника Русије, може се очекивати да би Нобелов комитет ,који се сматра продуженом руком норвешке спољне политике, могао директно да „забије прст у око” и испровоцира Путина и руске власти. Доделом награде опоненту и највећем критичару режима Светлани Ганушкиној, био би послат јасан сигнал Путину, спекулишу овдашњи политички аналитичари.

Светлана Ганушкина највећи је критичар Путинове политике, није се дала заплашити без обзира ко седи у моћном Кремљу, тврди коментатор државне телевизије додајући да Владимир Путин није имао „мировне рукавице у преговорима за решење конфликта у региону Каукас а показао је и тврд став према људским правима”.

Европска унија је већ од раније на листи могућих лауреата мировњачке награде. Процењује се да би ове године, када је европски савез уздрман и готово на стакленим ногама, управо Нобелова награда представљала извесну моралну ињекцију „пацијенту на издисају”. Сматра се да је ЕУ подигла мостове између запада и истока Европе, помирила вековне непријатеље Француску и Немачку.

Но, увек су могућа велика и звучна изненађења, чак и изван листе номинованих јер петочлани Нобелов комитет има дискреционо право да сходно тумачењу последње воље чувеног шведског индустријалца Алфреда Нобела, промовише свог кандидата.