Од нашег дописника
Париз,  јануара  – Улога Француске у трговини оружјем са Хрватском током рата од 1991. до 1995. године, као и обука хрватских војника коју су обављали француски инструктори, у центру је документарног филма који је крајем прошле године приказан на француској телевизији „Канал плус”.

Већина података изнетих у филму је позната – истрага готово дословце следи наводе из текста који је објавио лист „Либерасион” у новембру 2008. године, о Марину Томулићу, „Хрвату који је сувише знао”, али шири круг саговорника, укључујући и тадашњег хрватског председника Стјепана Месића и бивше припаднике хрватских специјалних јединица, који потврђују тезу да је Француска кршила ембарго УН и да су њена војна помоћ и обука хрватских војника утицале на ток рата.

Томулић, који је на почетку рата служио као посредник између хрватског државног врха, са Фрањом Туђманом на челу, и „француске филијале” трговаца оружјем, којом је руководио Белгијанац Жак Месје, „пропевао” је након што је умакао двоструком покушају атентата на француској територији, 2002. и 2004. године. Покушаји ликвидације су уследили након што је пристао да сарађује са тужиоцима у Загребу у осетљивим аферама које су се тицале корупције и веза политичког и војног врха са криминалцима, трговцима оружјем и бившим плаћеницима за време рата који су били у вези са „француском филијалом”.

У документарном филму „Канала плус” Томулић потврђује верзију коју је раније дао „Либерасиону”, да је Француска директно учествовала у трговини оружјем са Хрватском. Он сведочи да су га два представника француског министарства унутрашњих послова и високи представник француске контраобавештајне службе (ДСТ) посетили 1991. године на југу Француске, где је живео, и да су тражили да ступе у контакт са Фрањом Туђманом, знајући за блиске везе његовог оца са хрватским лидером.

„Објаснили су да је рат неизбежан и да је Француска спремна да помогне Хрватској да дође до оружја”, каже Томулић, додајући да су му том приликом представили трговце оружјем, најближе сараднике Месјеа.

Захваљујући скривеној камери они су потврдили Томулићеве наводе, уз објашњење да то никада не би јавно признали. „Имали смо одобрење ДСТ-а и тачка. Не тргујете илегално оружјем без одобрења владе”, каже један од њих.

„ДСТ је била информисана о поласку брода, путањи и товару, броју пошиљки и ономе што је у њима било”, потврђује други Месјеов сарадник.

Није била обавештена само француска обавештајна служба, већ и НАТО, чије трупе су надгледале спровођење ембарга УН на испоруку оружја. „У Јадранском мору игла није могла да прође неопажено. Ако нас је пратио брод НАТО-а, то значи да су били информисани, да су знали”, каже овај трговац оружјем.

Пошто су први бродови несметано искрцали товар у ријечкој луци, уследиле су испоруке ваздушним путем. Авиони пуни оружја за хрватску војску слетали су без сметњи на аеродром на Крку, на коме су се налазиле трупе НАТО-а.

„Знате шта је ’антонов 124’? Већи је од ’747’. Кад је слетао, типови из НАТО-а су имали наређење да окрену главу. Не треба оптуживати Жака за сва зла овог света. НАТО је био савршено информисан”, каже бивши сарадник озлоглашеног трговца оружјем. Месје, који је био настањен између Белгије и Француске, и који се илегалном трговином бавио последњих 27 година, у августу је пао у руке Еф-Би-Аја. Након што је на суђењима у Белгији и Француској 2002. и 2008. године због илегалне испоруке оружја Тогу, Конгу, Казахстану, Катару, Хрватској и другим земљама добио условне затворске казне, у Сједињеним Државама му прети 65 година затвора због тога што је покушао да прода делове америчког ратног авиона Ирану.

„Захваљујући Француској добили смо софистицирано оружје којим смо рушили прве авионе”, каже Томулић у репортажи француске телевизије. Он објашњава да је „југословенска војска преко ноћи зауставила ваздушне нападе против нас када је схватила да је Хрватска набавила ово оружје”.

Овај бивши студент академије уметности који се нашао у центру међународног шпијунског трилера потврђује да је Француска била информисана о свим етапама трговине оружјем и чак помогла Хрватској да организује ову трговину, као и да је помогла у обучавању хрватских војника.

Овом сведочанству иду у прилог и белешке француског обавештајца, генерала Филипа Рондоа, које су прошлог септембра изашле у јавност захваљујући једној другој афери, „Клирстрим”, која је уздрмала француски политички врх. Ове белешке, о којима је „Политика” писала, откривају да Француској није било у интересу хапшење хрватског генерала Анте Готовине, оптуженог пред Хашким трибуналом, како на видело не би изашле везе њене обавештајне службе са хрватских јединицама. У њима се наводи да је француска обавештајна служба „ДГСЕ одржавала везе са Хрватима од друге половине 1991. године” и да се радило о мисији тајне подршке хрватским специјалним јединицама”.

Генерал се у белешкама прибојава „трагова” које је оставила француска тајна служба. „Ова француска подршка би могла да буде расветљена уколико дође до озбиљне истраге”, пише Рондо.

Истрага „Канала плус” показује да су француски инструктори обучавали хрватске специјалне јединице у војном логору Шепурине.

„Имали смо обуку веома високог нивоа. То је помогло да се поправи квалитет хрватске војске”, сведочи један од бивших припадника хрватских специјалних јединица, додајући да су њихови инструктори били официри које је послала Француска. У овом логору су, према њиховим речима, Французи обучавали и припаднике прве падобранске јединице хрватске војске.

„Французи су нам помогли, дали су нам основе... Одрадили су добар посао”, каже бивши специјалац, објашњавајући да су испорука оружја и обука биле строга тајна због ембарга.

Бивши француски добровољац у хрватској војсци и један од инструктора у војном логору Шепурине каже да су са њим били припадници елитних падобранских јединица француске војске. „Главно питање је да ли их је послао НАТО”, додаје, несвестан да је разговор снимљен скривеном камером.

У исту замку упада и Месић, бивши хрватски председник. „Да, долазили су инструктори из више земаља – из Француске, САД, али то су углавном били официри у пензији, који су долазили уз знање њихових влада, али нису били на функцији”, каже бивши председник. На опаску новинарке да су јој рекли супротно, односно да официри нису били у пензији, већ активни чланови војске, бивши хрватски председник каже уз осмех: „Тако је, имате право. Али формално су били у пензији и наплаћивали су своје знање”.

Бивши хрватски председник је иначе осуђен због вређања Томулићевог адвоката у емисији на хрватској телевизији, изнервиран оптужбама да је хрватска мафија, која је умешана у илегалну трговину оружјем, финансирала његове изборне кампање.

Неспретан одговор Ибера Ведрина, генералног секретара Јелисејске палате од 1991. до 1995. године и блиског сарадника тадашњег председника Франсоа Митерана, једнако је упутан. На питање да ли су француска влада и председник Митеран помогли Хрватској током рата он одговара: „Не званично. Ако је било помоћи Хрватима… У ствари, не знам. Не могу да одговорим на ваше питање са извесношћу. Мислим да није”, при чему, у неприлици, тражи да се заустави снимање и упућује новинарку на министарство одбране.

„Тамо је било људи који су сматрали да треба више урадити за Хрвате”, рекао је након што је искључена камера, додавши да није извесно да је Митеран о томе био обавештен.

Генерал Кристијан Кено, главни Митеранов војни сарадник, каже да су ове акције „посао за специјалне снаге”. „Постоји читав један тајни део који зависи од ДГСЕ”, каже у интервјуу француској телевизији.

Остаје питање ко је све знао за ово кршење ембарга које се одвијало пред очима војника НАТО-а и ко за то треба да одговара.