Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 15. avgusta – Sve ono što je nezamislivo u savremenim demokratskim društvima moguće je – zahvaljujući odlukama visokih predstavnika – u Bosni i Hercegovini. Ovo je za naš list izjavio banjalučki advokat Miljkan Pucar, komentarišući činjenicu da se ni posle hapšenja i prebacivanja u Hag dr Radovana Karadžića nije promenio status lica koja su, kao njegove navodne pomagače, visoki predstavnici doveli u stanje „građanske smrti”. „Pod pojmom 'građanske smrti' podrazumeva se oduzimanje određenih ljudskih prava koja su zaštićena ne samo domaćim zakonodavstvom nego i međunarodnim konvencijama. U svim demokratskim pravom uređenim društvima je precizno određen postupak u kojem neko može da ostane bez određenog prava. Samo u BiH je to moguće učiniti i odlukama visokog predstavnika, protiv kojih se ne mogu voditi sporovi pred domaćim i međunarodnim sudovima”, objasnio je Pucar.

Na najžešćem udaru visokih predstavnika, međunarodnih mirovnih snaga i NATO-a je pogotovo porodica bivšeg predsednika Republike Srpske – supruga Ljilja, kćerka Sonja i sin Saša, čije su stambene i poslovne prostorije pretresane 13 puta. Njima su pre pet godina, odlukom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna, zamrznuti svi računi u bankama, onemogućeno im je da rade u javnim ustanovama, da se kandiduju na izborima...

Osim toga, prvi zamenik visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH američki diplomata Rafi Gregorjan je juče najavio da će Karadžići biti krivično gonjeni. On je Rojtersu rekao da će Karadžićeva porodica morati da se suoči sa posledicama zato što mu je pomagala da se krije. Uz to, Gregorjan se upitao kako je moguće da su Karadžići živeli, odlazili na more, putovali u Beograd i Crnu Goru kada su im pre pet godina zamrznuti računi i kada nisu bili zaposleni? Takođe, konstatovao je da su Karadžići uvek imali novca, čije poreklo nisu mogli da objasne.

Supruga i kćerka dr Radovana Karadžića nisu danas odgovarale na telefonske pozive, tako da od njih nismo uspeli da dobijemo komentar Gregorjanove izjave. Međutim, prema našim saznanjima, od svih Karadžića zaposlena je jedino supruga Saše Karadžića. Karadžići su, tvrde naši izvori, živeli uglavnom od pomoći rodbine i prijatelja, čiji identitet ne žele da otkriju da ih ne bi doveli u neugodnu poziciju.

Osvrćući se na praksu koju su u BiH uveli visoki predstavnici, profesor na „Apeiron univerzitetu” u Banjaluci dr Miroslav Mikeš je za naš list rekao da je u svim ovim slučajevima reč o „oduzimanju osnovnih ljudskih prava”. „Svim licima koja su se našla pod sankcijama visokih predstavnika kao navodni pomagači haških begunaca uskraćeno je pravo da učestvuju u postupku koji je vođen protiv njih. Dakle, njima nisu predočeni dokazi koji ih terete, nisu mogli da odgovore na njih i da na prvostepenu odluku ulože žalbu. Za njih nisu važile odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, pogotovo u delu koji im garantuje pravo na fer i pravičan postupak”, naglasio je dr Mikeš.

Bivši ministar finansija Republike Srpske Milenko Vračar je pre nešto više od pet godina smenjen i stavljen na „crnu listu”. I njemu su zamrznuti računi u bankama, zabranjen mu je rad u javnim ustanovama i kandidovanje na izborima. „Nikad me niko nije pozvao na saslušanje, niti mi je pružena prilika da dokažem da nisam u mreži pomagača Radovana Karadžića. Pisao sam bivšem visokom predstavniku Pediju Ešdaunu i tražio da izda nalog nadležnim organima da me uhapse i da tako dobijem priliku da dokažem da sam nevin. Obraćao sam se i Miroslavu Lajčaku. Umesto njega, odgovorio mi je šef Odeljenja za pravna pitanja Eduard Aust. Naveo je da su 'pomno razmotrili sve faktore i relevantne činjenice' koje dokazuju da sam pružao pomoć Radovanu Karadžiću. Ako je tako, zašto nisam uhapšen i osuđen za, kako oni to kažu, ometanje pravde”, rekao nam je Vračar.

Prema njegovoj proceni, mnogi su smenjeni i stavljeni na „crne liste” zbog toga što su o određenim pitanjima, kao što je ukidanje entitetskih carina, mislili drugačije od predstavnika međunarodne zajednice i tako joj kvarili planove za ustavnopravno preuređenje, odnosno centralizaciju BiH.