Радован Караџић коначно је добио предлог измењене оптужнице коју је главни хашки тужилац Серж Брамерц најавио 31. јула, приликом првог Караџићевог појављивања пред судом.

Како је рекао на јучерашњој статусној конференцији, он је оптужницу на српском језику добио прекјуче али „није стигао ни да је погледа”, јер је имао посету (посетили су га чланови породице) и многе друге послове. Међутим, тужилаштво је најавило да ће му до краја ове недеље доставити преведен и сав пропратни материјал, после чега у року од 14 дана он суду треба да достави одговор. Суд ће затим одлучити да ли ће да прихвати измењену, нову оптужницу и да ли ће омогућити Караџићу да се изјасни о новим делима која му се стављају на терет.

Оптужени, који се и јуче без адвоката појавио у судници, поново је тврдио да „нема ресурса, инфраструктуру и правни тим” и да се боји да ће, „уз овакву брзину процеса, бити у још неравноправнијем положају”, после чега је председавајући судија Ијан Бономи казао да је „запрепашћен” што Караџић говори о брзини поступка. „Прошло је три месеца (од Караџићевог хапшења), а ми још нигде нисмо стигли... Још разговарамо о измењеној оптужници”, нагласио је судија, подсетивши Караџића да је његов властити избор да се брани сам.

Први председник Републике Српске, који је крајем јула пребачен из Београда у Схевенинген, до сада је два пута одбијао да се изјасни о кривици за геноцид и друге злочине над несрбима почињене током рата у БиХ између између 1992. и 1995. године које му тужилаштво стављало на терет по оптужници из 2000. године.

Брамерц је најавио да ће нова оптужница бити усклађена са важећом судском праксом.

Караџићев правни саветник београдски адвокат Светозар Вујачић, у изјави за „Политику”, каже да се измењена оптужница састоји од 11 тачака.

„То је четврта оптужница која је кодификована из претходне три у најоштријој варијанти по Караџића, где му се стављају на терет најтежа кривична дела по међународном праву – злочини против цивилног становништва, геноцид, истребљење... Теоретски не постоји ништа горе.

У тачки један ставља му се на терет злочин у Сребреници, а у тачки два геноцид у још 11 градова у Босни и Херцеговини.

Није ми јасно зашто се Сребреница води као једна тачка, а ових 11 градова као тачка два. Вероватно хоће преко Сребренице само да претрче, зато што је то већ доказано”, каже Вујачић.

Међутим, он ипак сматра да је ова оптужница „неодржива” јер по њој нема већег места у Босни и Херцеговини где Караџић није починио геноцид, а чак у 80 одсто ставља му се на терет такозвана субјективна одговорност, не командна, што значи да је он, малтене, силовао све муслиманке које су силоване у Босни.

Предлогом измењене оптужнице, коју је 23. септембра објавио Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији, некадашњем председнику Републике Српске Радовану Караџићу се на терет стављају геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те прогон, истребљење, убиства и други злочини над муслиманима и Хрватима почињени између 1992. и 1995. године.

По предлогу оптужнице, Караџић је у две тачке оптужен за геноцид, а у преосталих девет за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Та кривична дела су у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаја ратовања.

Премда је број тачака оптужнице остао исти – 11, тужиоци сматрају да су четири тачке – прогон, истребљење и убиства – у предлогу измењене оптужнице нове, из чега следи да ће Караџићу бити омогућено да се по њима изјасни о кривици.

Уместо 41 општине, предлогом измењене оптужнице обухваћена су кривична дела у 27 општина.

Караџић је предлогом оптужнице, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату. Циљ им је било трајно уклањање, путем злочина, муслимана и Хрвата са територија које су Срби, широм БиХ, сматрали својим. Поред ВРС, учествовале су ЈНА, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као „додатне злочиначке подухвате” Караџића и Младића, тужиоци наводе „ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања”, затим „елиминисање босанских муслимана из Сребренице” и „узимање за таоце особља Уједињених нација”.

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић – Френки, Жељко Ражнатовић – Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се предложеном оптужницом на терет ставља и геноцид над муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Брчко, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Вишеград, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште Муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату, по предлогу оптужнице, остваривали су прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

У пропратном поднеску, тужиоци су измене у оптужници окарактерисали као сажимање и усредсређивање оптужби на: етничко чишћење у БиХ од 1992. до 1995; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева, узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995. и геноцид у Сребреници у јулу 1995.

По тужилаштву, нови оптужни акт „истовремено чини јаснијим тврдње оптужбе и смањује њихов обим”.

Следећа статусна конференција заказана је за 20. јануар.