Impozantnih 95 procenata upisanih birača u nedelju je reklo „da” na pitanje: „Da li želite da Katalonija postane socijalna, demokratska i nezavisna država, članica Evropske unije”, objavio je juče britanski „Telegraf”. Ipak, ono što mnogo više „bode oči” jeste slab odziv građana koji su uzeli učešća na pravno neobavezujućem referendumu o nezavisnosti najbogatije španske provincije – prema poslednjim podacima, izašlo je nešto manje od 30 odsto birača.

Prvi komentar svetskih medija na juče objavljen rezultat neformalnog referenduma u Kataloniji je „očekivan”. Naime, nakon što su prebrojani glasovi sa svih biračkih mesta u ukupno 166 gradova i sela (od ukupno 978 koliko ih Katalonija ima) potvrđeno je ono u šta niko nije sumnjao – da će većina od 700.000 stanovnika sa pravom glasa (od sedam miliona stanovnika provincije) zaokružiti potvrdan odgovor. Kako su objavili katalonski nacionalisti, prema prvim rezultatima glasanja gotovo 95 odsto birača (tačno 94,88 procenata) izjasnilo se da želi da se Katalonija izdvoji iz Španije.

Međutim, ono što organizatori glasanja nikako nisu očekivali jeste izuzetno slab odziv građana. Prema zvaničnim podacima, na referendum je izašlo manje od 30 procenata glasača (tačno 27,42 odsto) čime su u potpunosti izneverena njihova očekivanja. Tako mediji podsećaju da su pred izbore secesionisti najavljivali da očekuju da će „referendum biti uspešan ukoliko 40 procenata stanovnika te pokrajine izađe na biralište”, jer bi u tom slučaju mogli da „primoraju velike katalonske političke partije da organizuju pravi referendum o secesiji oblasti”.

Poznato je, inače, da je vlada u Madridu još ranije ovaj referendum proglasila nelegalnim, a mediji su zabeležili i reakciju predsednika španske vlade Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera, koji je istakao da „glasovi za nezavisnost ne vode nigde”.

Kako je objavio „Fajnenšel tajms”, „glavni okidač” za čitavu seriju referenduma (početkom septembra bio je organizovan u jednoj maloj opštini u Barseloni, a za sledeću godinu najavljeno je izjašnjavanje građana u velikim gradovima – prestonici Barseloni, Taragoni, Đironi i Ljeidi) izgleda da je „naizgled neizbežna presuda španskog Ustavnog suda”.

Naime, već tri godine sud ne može da proceni da li se pojedini akti statuta, koji je stupio na snagu 2006 (u njemu je autonomna pokrajina definisana kao posebna nacija) kose sa španskim Ustavom ili ne. Bi-Bi-Si tako navodi da mnogi Katalonci strahuju da će „čitav niz odredbi” biti anuliran, a u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung” lider građansko-liberalne partije „Konvergencija i unija” Artur Mas je izjavio da „ukoliko sud ne bude ispoštovao odluku katalonskog naroda”, odluku parlamenata Katalonije i Španije, i potpis kralja Huana Karlosa, „onda ćemo imati ustavni sukob u zemlji”.

Katalonci se, takođe, već duže vreme žale kako oni, kao najbogatija oblast, imaju „obavezu” da na račun španskog budžeta uplaćuju „nerazumno velike neto doprinose”, koji na dnevnoj bazi iznose čak 60 miliona evra, navodi „Fajnenšel tajms”. Zbog toga, mnogi poslovni ljudi smatraju da bi otcepljenje od Španije unapredilo privredu Katalonije, a slično misli i Đoan Laporta, predsednik fudbalskog kluba Barselona, koji je u nedelju za „Pais” rekao da „Katalonija umire, oni je ubijaju i mi moramo da reagujemo”.