Импозантних 95 процената уписаних бирача у недељу је рекло „да” на питање: „Да ли желите да Каталонија постане социјална, демократска и независна држава, чланица Европске уније”, објавио је јуче британски „Телеграф”. Ипак, оно што много више „боде очи” јесте слаб одзив грађана који су узели учешћа на правно необавезујућем референдуму о независности најбогатије шпанске провинције – према последњим подацима, изашло је нешто мање од 30 одсто бирача.

Први коментар светских медија на јуче објављен резултат неформалног референдума у Каталонији је „очекиван”. Наиме, након што су пребројани гласови са свих бирачких места у укупно 166 градова и села (од укупно 978 колико их Каталонија има) потврђено је оно у шта нико није сумњао – да ће већина од 700.000 становника са правом гласа (од седам милиона становника провинције) заокружити потврдан одговор. Како су објавили каталонски националисти, према првим резултатима гласања готово 95 одсто бирача (тачно 94,88 процената) изјаснило се да жели да се Каталонија издвоји из Шпаније.

Међутим, оно што организатори гласања никако нису очекивали јесте изузетно слаб одзив грађана. Према званичним подацима, на референдум је изашло мање од 30 процената гласача (тачно 27,42 одсто) чиме су у потпуности изневерена њихова очекивања. Тако медији подсећају да су пред изборе сецесионисти најављивали да очекују да ће „референдум бити успешан уколико 40 процената становника те покрајине изађе на биралиште”, јер би у том случају могли да „приморају велике каталонске политичке партије да организују прави референдум о сецесији области”.

Познато је, иначе, да је влада у Мадриду још раније овај референдум прогласила нелегалним, а медији су забележили и реакцију председника шпанске владе Хосеа Луиса Родригеса Сапатера, који је истакао да „гласови за независност не воде нигде”.

Како је објавио „Фајненшел тајмс”, „главни окидач” за читаву серију референдума (почетком септембра био је организован у једној малој општини у Барселони, а за следећу годину најављено је изјашњавање грађана у великим градовима – престоници Барселони, Тарагони, Ђирони и Љеиди) изгледа да је „наизглед неизбежна пресуда шпанског Уставног суда”.

Наиме, већ три године суд не може да процени да ли се поједини акти статута, који је ступио на снагу 2006 (у њему је аутономна покрајина дефинисана као посебна нација) косе са шпанским Уставом или не. Би-Би-Си тако наводи да многи Каталонци страхују да ће „читав низ одредби” бити анулиран, а у интервјуу за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” лидер грађанско-либералне партије „Конвергенција и унија” Артур Мас је изјавио да „уколико суд не буде испоштовао одлуку каталонског народа”, одлуку парламената Каталоније и Шпаније, и потпис краља Хуана Карлоса, „онда ћемо имати уставни сукоб у земљи”.

Каталонци се, такође, већ дуже време жале како они, као најбогатија област, имају „обавезу” да на рачун шпанског буџета уплаћују „неразумно велике нето доприносе”, који на дневној бази износе чак 60 милиона евра, наводи „Фајненшел тајмс”. Због тога, многи пословни људи сматрају да би отцепљење од Шпаније унапредило привреду Каталоније, а слично мисли и Ђоан Лапорта, председник фудбалског клуба Барселона, који је у недељу за „Паис” рекао да „Каталонија умире, они је убијају и ми морамо да реагујемо”.