Будне очи Пекинга: задужен за безбедност пред долазак председника САД Фото АФП

Амерички председник Барак Обама данас стиже у прву посету Кини, трећу станицу (после Јапана и Сингапура) на азијској турнеји. „Долазим код партнера, али и ривала”, изјавио је у интервјуу Ројтерсу.

Обама је упозорио и на могућност „огромне затегнутости” у односима две најмоћније светске економије, уколико се не коригује финансијска неравнотежа. Сједињене Америчке Државе су, наиме, у огромним дуговима и њихови највећи зајмодавци су управо Кинези који поседују америчке обвезнице у вредности од најмање 800 милијарди долара.

На другој страни, кинеска економија углавном почива на извозу и америчко тржиште је ту одиграло велику улогу. Уколико се говори о ривалству између Америке и Кине, у смислу да је ривал неко кога желите да ослабите, у њиховом случају постоји опасност да истовремено и сами себи нашкоде.

Ако би долар пао, рецимо, то би имало катастрофалне последице и по Кину која поседује много новца у доларима. Аналитичари сматрају да је та неуравнотеженост – превелика америчка потрошња и кредити, подстицани агресивном кинеском извозном стратегијом и куповином америчких обвезница – највећи узрок експанзије и каснијег потонућа глобалне економије.

Амерички трговински дефицит с Кином износио је 103 милијарде долара у првој половини ове године. До краја 2009. ова цифра ће се неумитно дуплирати.

У ситуацији кад највећа земља у развоју, Кина, има у трговини с најбогатијом земљом света, Америком, огроман суфицит, постоје два тумачења америчко-кинеских економских односа.

Према првом, две привреде се толико прожимају да подсећају, упркос истовременом надметању, на спој сијамских близанаца, у којем је Кина, због јефтиније радне снаге, конкурентнија, особито на тржишту робе широке потрошње, док су САД супериорније у високој технологији.

Пo другом тумачењу, две земље живе у „равнотежи страха од економског терора”. Као што су некад, у време Хладног рата, САД и Совјетски Савез живели у равнотежи страха због могуће употребе великих нуклеарних арсенала, тако су сада америчко-кинески односи предодређени на стабилност због опасности од узајамног финансијског уништења.

Творци ове теорије су несумњиво имали у виду да је Кина свој привредни развој, као и своју националну валуту, јуан, везала за долар, а да САД, истовремено, свој државни буџет финансирају из кинеских девизних резерви (вредних 1,5 билиона долара, односно 1.500 милијарди долара), чији је велики део депонован у трезорима Федералних резерви САД.

Интереси су толико испреплетани да две земље или заједно напредују или заједно тону, слажу се стручњаци.

Није претерано рећи да ће историја света наредне деценије великим делом зависити од америчко-кинеских односа. Како ће једина велесила – САД и нова сила на помолу – Кина, успети да поштују свака своју улогу, видеће се веома брзо. Као и коме ће се приволети Русија.

Кинески извори тврде да се Вашингтон мало уљуљкао у уверењу да је Русија поново на америчкој страни. Руски премијер Владимир Путин као да је то потврдио када је прошлог месеца посетио Кину: Америци је послао дискретну поруку да Русија има и другу опцију.

Кина истиче да Америци жели да буде пријатељ, а не потенцијална претња америчким интересима или амерички непријатељ, каквим је још сматрају неки „јастребови” у Пентагону и Конгресу.

Северна Кореја, после сопственог признања да развија нуклеарни програм, упркос америчким упозорењима, биће такође тест узајамног поверења између Кине и САД у разговорима америчког председника Обаме и кинеског лидера Хуа, али вероватно много мањи него што се донедавно веровало.

С Кине је недавно отклоњена сумња да је она та која евентуално снабдева Северну Кореју нуклеарном технологијом (сумњиче се унајмљени руски научници и чак Пакистан).

Наравно, као увек у кинеско-америчким разговорима на највишем нивоу, питање Тајвана биће незаобилазно. Кина инсистира да САД, следствено билатералним споразумима, не наоружава Тајван.

Кина сматра Тајван делом своје територије по формули „једна земља – два система”, иако Вашингтон Тајвану продаје најсавременије оружје. „Тајван је најосетљивије питање у односима Кине и САД”, истиче званични Пекинг.

Вашингтон већ годинама оптужује Пекинг за непоштовање и ограничавање људских права, док Кина то упорно одбацује уз тврдњу да САД имају највише затвореника у свету.

Свет је већ навикао да у Кини, кад севну варнице између Вашингтона и Пекинга, види једину светску силу која ће једног дана моћи да се супротстави Америци и на економском и на војном плану.

Засад, ипак, преовлађује заједнички интерес: при огромном трговинском обиму, који се мери стотинама милијарди долара, учтив однос Кине и САД је постао неминовност.