Од нашег дописника
Москва, 1. фебруара – Руска православна црква добила је данас свог шеснаестог патријарха. На церемонији у главном храму РПЦ, храму Христа Спаситеља, на црквени престо је сео нови патријарх московски и целе Русије Кирил. Почетак церемоније, дуге готово четири сата, означила је празнична звоњава црквених звона која је трајала петнаест минута. На исти начин звонила су звона приликом интронизације руских патријарха од 17. века па све до Петра Великог, који је укинуо патријаршијство. (Занимљиво је да га је поново увео управо Јосиф Стаљин.)

На улазу у цркву Кирила су, по традицији, дочекала хлебом и сољу два најстарија свештеника и један световњак. Уз певање хора, нови патријарх Кирил отпочео је богослужење одевен у плаву мантију, какву носе владике. Потом су га обукли у белу одећу архијереја.

Најсвечанији тренутак интронизације почео је паљењем многобројних свећа. Два најстарија митрополита, кијевски и мински, ухватили су новог патријарха под руке и три пута га сместили на трон, онај исти на коме је седео патријарх сверуски, светитељ Тихон, понављајући три пута грчку реч „аксиос” – достојан. Уручени су му сакос и омофор – одећа и специјална лента која се ставља за богослужења. Оне су украшене драгим камењем, као и две панагије – иконе.

Тог тренутка Кирил је званично постао патријарх.

После литургије, ђакони су новог патријарха обукли у зелену мантију на којој су извезена слова ПК – патријарх Кирил, и ставили му на главу кукол – белу патријаршијску капу са златним херувимима. Посебно место у церемонији заузимао је посох –патријаршијско жезло, старо 700 година. Оно је припадало митрополиту московском Петру, једном од првих митрополита руских, и сматра се једном од најважнијих црквених светиња. Дрвено је, са сребрном и златном опремом, али без драгог камења. На њему је натпис: „Смирени Петар – митрополит целе Русије”. Чува се у музеју Кремља и износи само у оваквим приликама.

После интронизације, нови патријарх је позвао на очување јединства цркве и навео њене најважније задатке:

„Предмет наше посебне бриге мора бити омладина којој је сада веома потребно духовно руководство. У епохи моралног релативизма, кад пропаганда насиља и разврата отима душе младих људи, ми не можемо мирно да чекамо кад ће се омладина обратити Христу”.

Нови патријарх је рекао и да се не сме допустити да „разноврсност мишљења, која по речима апостола мора да постоји, прерасте у расколе, нереде и лажна учења. Патријарх мора да се брине о томе да свака личност у свој својој непоновљивости нађе своје место у црквеном организму, али и да различита мишљења не нарушавају љубав и не ослабе заједничке напоре за стварање дома Божјег”.

Патријарх је и заштитник спољних канонских граница цркве и мора, поштујући суверенитет независних држава које су настале на просторима историјске Русије, да се истовремено брине и о учвршћењу духовних веза међу народима тих земаља у име очувања вредности православне цивилизације свете Русије, сматра патријарх Кирил.

Новом патријарху први је честитао председник Русије Дмитриј Медведев и истакао да његово ступање на место патријарха московског и целе Русије отвара нову епоху у развоју православља у Русији и да ће служити даљем развоју дијалога између државе и цркве.

Председник је истакао да ће сада, кад се Русија развија, „а свет остаје веома противуречан, и носи на себи исти печат проблема, какав је носио и пре много векова, заједнички рад цркве и државе бити неопходан у име развоја наше државе и развоја свих православних народа”.

Медведев улогу патријарха види и у развоју односа са другим конфесијама, с обзиром на то што је Русија огромна држава у којој живе народи бројних религија.

Интронизацији руског патријарха присуствовало је око пет хиљада људи – архијереја, свештеника, монаха, представника свих православних цркава у свету, као и представници других конфесија. Присуствовали су и председник Дмитриј Медведев, премијер Владимир Путин, супруга покојног председника Бориса Јељцина– Наина, представници царског дома Романових, депутати Државне думе, сенатори, представници културног и јавног живота...

Српску православну цркву представљали су митрополити црногорско-приморски Амфилохије, архиепископ охридски Јован, епископ зворничко-тузлански Василије и презвитер Небојша Тополић. Присуствовао је и епископ моравички Антоније, настојатељ храма Петра и Павла, подворја СПЦ у Москви, кога за новог руског патријарха везују вишегодишњи пријатељски односи – као владика, Кирил је у децембру 2007, заједно са Антонијем, служио литургију у српском подворју.

Дан интронизације патријарха Кирила, 1. фебруар, постаће празник Руске православне цркве.