Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Алармантна саопштења и тумачења стижу са свих страна, из Уједињених нација, Светске банке, Светског програма за храну... Цене основних животних намирница у свету су прошлог месеца достигле највиши ниво откако се статистички евидентирају, и то је тренд који ће се наставити.

Глобални индекс цена хране је у јануару, према извештају ФАО (организација УН за храну и пољопривреду) био рекордан досад, виши од оног из јуна 2008, који је изазвао побуне у многим земљама Азије и Африке.

„Овај извештај треба да буде звоно за узбуну у престоницама широм света”, изјавио је тим поводом Гаван Крипке, директор истраживања у америчкој филијали међународне организације Оксфам, која ради на искорењивању сиромаштва у свету. „То је нешто што већ осећа на стотине хиљада људи – владе би морале нешто да предузму одмах и заједно.”

Скупље пијаце и бакалнице су по многима биле један од фактора који су појачали политичко незадовољство и довели до масовних протеста у Тунису и Египту. Из визуре економиста, ово би могла да буде једна од највећих претњи глобалној стабилности.

У Америци, чији грађани за храну троше веома мали део својих примања – око 10 одсто – такође је приметно да су рачуни у самопослугама све већи, што још није генератор грађанског незадовољства, али се користи као повод за стицање политичких поена. Републиканци тако за ову ситуацију окривљују председника Феда, централне банке, за лабаву монетарну политику која, по њима, гура инфлацију, па због тога иду толико далеко да констатују како су му „руке крваве”.

Бернаке је, међутим, на прошлонедељно ручку са страним дописницима у Националном клубу штампе, прихвативши разговор о овој теми, изнео друго објашњење. „Најважнији глобални тренд је да се свет данас развија много брже, поготово кад је реч о новим економијама”, где, по њему, потражња за квалитетнијим намирницама расте, изазивајући глобалне поремећаје. (Кинези и Индијци, на пример, једу више меса, а за производњу једног килограм те намирнице потребно је седам килограма житарица).

За Пола Кругмана, економисту нобеловца, који пише редовну, либерално интонирану колумну два пута недељно у „Њујорк тајмсу”, то што америчка десница упире прст у Бернакеа јесте само бацање прашине у очи, јер, по њему, то говоре исти људи који инсистирају да је научни консензус о климатским променама „завера левичара”.

Уместо тога, пише у јучерашњој колумни Кругман, ово што се догађа само је први укус економских и политичких поремећаја које доноси све топлији свет.

„Пошто не успевамо да обуздамо емисије индустријских гасова који изазивају глобално загревање, оваквих потреса биће у будућности много више и биће много гори”, пише Кругман.

Текући поремећај је, по њему, и резултат летошње суше и рекордних температура у Русији, која није једина која је искусила као никад досад вреле дане: такве су биле прилике у још 19 земаља, односно на четвртини земљиног копна, што је за исход имало подједнако пустошне суше на једној и поплаве на другој страни.

За разлику од прилика 2008, садашња поскупљења су мање спекулативна, а више системска, констатују и други експерти.

„Овога пута је много мање вероватно да ће се цена урушити као онда”, оцењује Крис Делгадо, специјалиста за пољопривреду Светске банке. „Ово што се данас догађа није само поскупљење неких житарица, у питању је нешто много шире”, што је по њему повод за политичке бриге не само на Блиском истоку.

Извршни директор Светског програма за храну Жозет Ширан сматра да је свет сада у ери када мора да буде „веома озбиљан” кад је реч о снабдевању храном. „Ако људи немају довољно да једу, онда имају само три избора: могу да се побуне, могу да емигрирају или да умру – нама је потребан бољи акциони план”, каже ова функционерка УН.

С обзиром на експертску једногласност да су, за разлику од прилика из 2008, најновија поскупљења хране резултат структурних, економско-социјалних и климатских поремећаја – извесно је да се ова тема намеће као нови приоритет, глобални, а поготово локални.

Милан Мишић