Свет
Анализа вести
Ко долази на вечеру
Ван Ромпај припрема вечеру и за Оланда је већ припремљен црвени тепих како би убедио Берлин да се измени лек за кризу
Брисел се спрема да преиспита мартовски споразум о фискалној дисциплини, упркос томе што би то значило пораз догме немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Све је већи број челника који захтевају нову стратегију за излазак из кризе. Талас побуне против драконских мера штедње подстакнут је победом Франсоа Оланда и катастрофалним резултатима у појединим земљама које су већ отпочеле са радикалним стезањем каиша.
Извори из Брисела откривају да је Херман ван Ромпај, председник Европског савета, за неки дан после другог круга француских избора, 6. маја, заказао неформалну вечеру са свим председницима ЕУ како би се уз јело и пиће лакше сварила суморна слика Европе и добила инспирација за нову стратегију у борби против кризе.
За столом ће поред осталих седети и председник Француске, ма ко то био и, како се очекује, немачка канцеларка. Она је јуче оштро преко новина одговорила Оланду који већ данима најављује да ће јој, ако победи, предочити све мањкавости у марту наметнутог „златног правила”.
Фаворит Меркелове и даље је Никола Саркози и она поручује да „нема промене ни одступања од договореног резања буџета на који су се, под притиском Берлина, обавезале све чланице еврозоне.
Челници из Брисела, међутим, притиснути су доказима на терену да су мере штедње већ увалиле у рецесију поједине чланице ЕУ. Шпанија је јуче изашла са алармантним податком да се, откако су почела резања у здравству, образовању и јавним службама, број незапослених са пет попео на 5,6 милиона људи.
На вечери у Бриселу требало би да дође до пријатељског убеђивања, око утаначивања самита ЕУ у јуну. Тада ће се размотрити како да се изађе из зачараног круга: уштеде у буџету изазивају још веће сиромаштво, нема кредита, па ни инвестиција, ни потражње што доводи до још веће задужености...
„Штедња је заправо довела до још већег јаза између европских економија, уместо да их уравнотежи“, тврди Сајмон Тилфорд из Центра за европске реформе.
„Пре неколико месеци смо представили 30 предлога за подстицај привредног раста. Међу њима су заштита потрошача, олакшавање улагања извоза и иновација“, тврди Мишел Барније, комесар ЕУ за унутрашње тржиште, али избегава да „начне” правило на који су свој потпис ставили челници чланица монетарне уније.
Један аналитичар покушава медицински да разјасни шта се у ствари десило: Европа је под најоштријом терапијом за губитак тежине, али пост ју је изнурио па је она сада кост и кожа. А заправо се не зна да ли је проблем заиста у јавном дугу.
Немачки лек утерао је у рецесију 12 земаља, а 25 милиона Европљана је без посла. Не види се излаз из тунела.
Због тога је, како се наговештава, Брисел извукао црвени тепих за Оланда уколико победи и буде у могућности да дође на вечеру. Да ли ће Меркелова у том случају доћи за округли сто где би била приморана да гута тешке залогаје? То је оно што брине бриселске дипломате, кад у целофан увијају позиве на вечеру и тему која ће се на њој отворити.
Зорана Шуваковић
Последњи коментари
Cini mi se da je Evropa mnogo bolje funkcionisala kada je bilo samo 12 clanica EU. Megalomanske pretenzije politicara,pre svega, Nemacke i Francuske, bile su daleko iznad raspolozivih ekonomskih mogucnosti.Na brzinu sklepano prosirenje EU,vodjeno je vise na osnovu politickih kriterija, pa uvodjenje novih clanica, nije moglo biti isppraceno odgovarajucom ekonomskom snagom, sto se pokazalo po izbijanju krize.Druga stvar koja je dodatno oslabila ekonomski potencijal gotovo svih clanica,izuzev Nemacke,jeste ogromna kolicina spekulativnog kapitala iz SAD,koji je bez malo, opustosio mnoge banke i gotovo unistio finansijsko trziste,cime je umnogome ublazio udar krize u samom epicentru.Prvi znaci izlaska iz krize naziru se u SAD,ali veliko je pitanje dali je to samo privremeni oporvak,uslovljen oslobadjanjem fiktivnog kapitala,na racun Evrope i na taj nacin ciscenjem bilansa prezivelih banaka ili finansijskih centara.........Gde je Izlaz? Odgovor bi mogao biti otvaranje prema istoku!
Uvek treba postaviti pitanje šta je uzrok krize . Najveća povika je na ekonomiju i onda dolazi do raznih racionalizacija što znači više rada a manje para . A da li je to ekonomija zaboravila da proizvodi , trgovina da trguje ili inovatori da smišljaju nove stvari . U ekonomiju neke zemlje osim proizvodnje spada i raspodela zarađenog . Kad se svedu svi računi da li se onda ono zarađeno raspodeli proporcionalno uloženom trudu ili stečenim pravima ? Ne , nego tu sad dolazi do otimačine u kojoj najviše ugrabe oni iza kojih stoji sila ili vlast . Kolike su nagrade raznim direktorima , menadžerima ili političarima . Da li je pravedno organiovana država u kojoj neko može da ima platu 10000 puta veću od drugog . Da li taj vredi ili radi 10000 puta više ? Trebalo bi opet prelistati Marksa . On je anatemizovan i gurnut u stranu baš zato što je da sklonio zavesu sa prozora sobe gde se dele pare i upitao : Da li delite stvarno samo ono što je vaše . Ako uzimate tuđe onda se to drgačije zove .
"Opasno je igrati se sa evropskom perspektivom Srbije". Dodaćemo blistavom !!!






