Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 18. aprila – Tradicionalna komemoracija povodom 65-godišnjice ustanka i proboja zatočenika ustaškog logora u Jasenovcu danas je na mestu te nekadašnje „tvornice smrti” kraj ovog gradića uz obalu Save pod velikim betonskim simboličnim cvetom (rad vajara Bogdana Bogdanovića) privukla ceo hrvatski državni vrh. Bio je tu predsednik RH Ivo Josipović (koji je zbog problema s islandskim vulkanom morao da otkaže putovanje na sahranu poljskog predsednika i drugih visokih funkcionera poginulih u avionskoj nesreći), premijerka Jadranka Kosor s potpredsednicima vlade i ministrima, potpredsednik Sabora Vladimir Šeks kao izaslanik predsednika Luke Bebića, koji je takođe zbog islandskog vulkana ostao prizemljen u Japanu, visoki predstavnici Vojske i brojne delegacije antifašističkih boraca i raznih organizacija.

Iako su se svi govornici trudili da iskažu svoje duboko poštovanje žrtvama ovog ustaškog gubilišta i osuđivali počinitelje tog masovnog zločina, ovogodišnja komemoracija bila je označena senkom duboke podele koja je poslednjih dana sve uočljivija u državnom vrhu RH. Videlo se to i po hladnom pozdravu premijerke i predsednika RH, a pogotovo prema reagovanju prisutnih na imena uglednih učesnika svečanosti prilikom pozdrava domaćina. Tako je Jadranka Kosor dobila uočljivo skroman pljesak uz pojedinačne povike „Dole” i „Ua”, dok su njeni ministri Milinović, Šuker i Jandroković kao i Šeks otvoreno izviždani uz na ovakvoj svečanosti još nezabeleženi protestni „huk”. S druge strane, Josipović i bivši predsednik RH (koji je u međuvremenu izabran za počasnog predsednika Saveza antifašističkih boraca RH) frenetično su pozdravljeni.

„Odajem najdublju počast svim žrtvama ustaškog terora. Prisećam se i klanjam svima onima koji su na ovom strašnom mestu ubijeni isključivo zbog svoje nacionalnosti, vere ili pak hrabrosti da se odupru fašizmu”, rekla je premijerka Kosor napominjući da se „zlo ne sme zaboraviti, mržnja nas ne sme zaraziti, ljudskost mora pobediti – oslobođeni od mržnje postajemo istinski slobodni”.

Ukazavši da se 65 godina posle završetka Drugog svetskog rata „o zločinu u Jasenovcu zna puno toga, ali se ne pamti dovoljno”, Ivo Josipović je rekao: „Ne pamti se dovoljno o tome koliko je ljudi nevinih stradalo ovde i koliko je njihova žrtva nešto što moramo zapamtiti zato da ne dopustimo da se ikada više ponovi. Uvećanje ili umanjenje broja žrtava u današnjim okolnostima može biti nedopustiv podsticaj novim mržnjama i zločinu. Ovo jasenovačko, ali i sva druga gubilišta, i ona iz nedavnog rata na područjima bivše Jugoslavije, ne smeju biti mesto jaza među ljudima i narodima, zapreka pomirenju i povod novim sukobima. Upravo obratno, smrt i mučeništvo jasenovačkih žrtava, a i svih drugih žrtava ratnog bezumlja, ljudi dobre volje moraju pretvoriti u svetišta humanosti i oprosta, ali i odlučne i bezrezervne osude zločina.”

„Ovde sam da se s vama najdublje poklonim žrtvama jasenovačkih zločina. Ovde sam s vama da izrazim najdublje žaljenje zbog svega onog što se dogodilo ne samo u Jasenovcu nego i na drugim ustaškim gubilištima”, rekao je takođe Josipović i na kraju zahvalio antifašistima „na onom što su učinili u Drugom svetskom ratu, na moralnim porukama koje su nam ostavili i za koje vam ja ovde kao predsednik RH obećavam da ću ih temeljito, čvrsto i bez kompromisa braniti.”

Na kraju komemoracije sveštenici četiri verske zajednice – katoličke, pravoslavne, jevrejske i islamske – obavili su prigodne verske obrede za žrtve nekadašnjeg ustaškog konclogora u Jasenovcu.

R. Arsenić