Od našeg stalnog dopisnika  
Brisel, 20. decembra – Belgijska vlada ponudila je sinoć, treći put u poslednjih godinu dana, ostavku kralju Albertu Drugom i do sada u kraljevskoj palate neprekidno traju konsultacije o mogućem nasledniku premijera Iva Leterma, a razgovori mogu biti produženi i sutra. Prethodno je njegov ministar pravde Johan Vanderzen podneo ostavku pod pritiskom sumnji iz Kasacionog suda Belgije (najviši sud u zemlji) da je vlada pokušala prošle nedelje da utiče na presudu u procesu koji su akcionari Fortis banke pokrenuli u sudu povodom otkupa ove kompanije kojoj je zapretio bankrot.

Nemamo pravih dokaza, ali postoje ozbiljne indicije da je vlada Iva Letrema pokušavala pritiskom da utiče na sudski postupak, kazao je juče predsednik najvišeg suda i pokrenuo lavinu događaja. Leterm je odbacio sumnje da je bilo pritisaka, ali je priznao da je bilo kontakata sa sudom i ponudio je ostavku.

Flamanski liberali koji su optužili Leterma da nije postupao zakonito i da je doveo u opasnost temelje demokratije, do rušenja su uzdrmali već klimavu vladu. Optužbe su dodatno pojačane nizom pitanja o načinu kako vlada upravlja finansijskom krizom i kako spasava Fortis. Nestabilna „privremena” vladajuća većina u kojoj su pored premijerovih flamanskih demohrišćana i Nove flamanske alijanse, još i valonski reformisti, socijalisti i demohrišćani, kao i flamanski liberali, dodatno je podeljena na frankofoni i flamanski deo.

Posle neslavnih pokušaja da se sačuva kapital Fortisa, najvažnije banke Beneluksa, i prve žrtve finansijske krize, i zajedničkog poteza vlada triju država koje su otkupile 49 odsto deonica, akcije su ponuđene na prodaju francuskoj grupaciji, a prodaja je zamrznuta zbog zahteva malih akcionara.

Leterm teško da može računati na ostanak u kabinetu posle ovog skandala i u sadašnjim okolnostima, ali za kralja Belgije, koji po Ustavu odlučuje o prihvatanju ostavke premijera, mnogo teže je pitanje njegovog naslednika. Upravo iz tog razloga kralj nije prihvatio Letermovu ostavku u julu ove godine kada ju je premijer ponudio posle neuspešnog pokušaja pomirenja flamanskih i valonskih političkih partija koje su se sukobile oko službene upotrebe jezika. Tada je kralj, baš kao i pre godinu dana uoči Božića, u Letermu video idealno rešenje za „prelazni” period koji traje sve od izbora u junu 2007. godine.

Ali, ekonomija se povija pod naletom globalne finansijske krize i zemlja neizbežno klizi u recesiju. Opozicija traži izbore u junu, istovremeno sa zakazanim regionalnim izborima i izborima za parlament EU. Slučaj Fortis banke bio je najteži ispit za Letermovu vladu. Banka je već pod prvim udarom globalne finansijske krize nacionalizovana 49 odsto, kada su vlade Beneluksa otkupile akcije. Međutim, onda je vlada odlučila da ne konsultujući male akcionare proda 75 odsto belgijskog dela Fortisa francuskoj kompaniji BNP Paribas, a žalba sudu je zamrzla prodaju. Time je vlada rizikovala hiljade radnih mesta Belgijanaca i istovremeno obezvredila njihove akcije ostavivši ih bez garancija.

Prema Ustavu Belgije kralj može da prihvati ili odbije ostavku premijera, a u međuvremenu on konsultuje političke savetnike i razgovara sa liderima parlamentarnih stranaka Kraljevine Belgije. On može opozvati Leterma, ali i zadržati njegovu vladu sa novim šefom. Može takođe ponovo pozvati bivšeg ministra Gija Verhofstata da zameni Leterma, kao i prošle godine, a u tom slučaju bi vanredni parlamentarni izbori bili održani u julu zajedno sa lokalnim i izborima za Evropski parlament. Kralj može raspisati nove izbore već za februar, ali može i da odbije Letermovu ostavku.

Belgijska politika već 180 godina počiva na najraznovrsnijim kompromisima, pa je na kralju Albertu Drugom da pomogne da se pronađe još jedan takav koji će pomiriti najveće političke suprotnosti i ohrabriti naciju pred Božić i novogodišnje praznike, kao i prošle godine.