Од нашег сталног дописника  
Брисел, 20. децембра – Белгијска влада понудила је синоћ, трећи пут у последњих годину дана, оставку краљу Алберту Другом и до сада у краљевској палате непрекидно трају консултације о могућем наследнику премијера Ива Летерма, а разговори могу бити продужени и сутра. Претходно је његов министар правде Јохан Вандерзен поднео оставку под притиском сумњи из Касационог суда Белгије (највиши суд у земљи) да је влада покушала прошле недеље да утиче на пресуду у процесу који су акционари Фортис банке покренули у суду поводом откупа ове компаније којој је запретио банкрот.

Немамо правих доказа, али постоје озбиљне индиције да је влада Ива Летрема покушавала притиском да утиче на судски поступак, казао је јуче председник највишег суда и покренуо лавину догађаја. Летерм је одбацио сумње да је било притисака, али је признао да је било контаката са судом и понудио је оставку.

Фламански либерали који су оптужили Летерма да није поступао законито и да је довео у опасност темеље демократије, до рушења су уздрмали већ климаву владу. Оптужбе су додатно појачане низом питања о начину како влада управља финансијском кризом и како спасава Фортис. Нестабилна „привремена” владајућа већина у којој су поред премијерових фламанских демохришћана и Нове фламанске алијансе, још и валонски реформисти, социјалисти и демохришћани, као и фламански либерали, додатно је подељена на франкофони и фламански део.

После неславних покушаја да се сачува капитал Фортиса, најважније банке Бенелукса, и прве жртве финансијске кризе, и заједничког потеза влада трију држава које су откупиле 49 одсто деоница, акције су понуђене на продају француској групацији, а продаја је замрзнута због захтева малих акционара.

Летерм тешко да може рачунати на останак у кабинету после овог скандала и у садашњим околностима, али за краља Белгије, који по Уставу одлучује о прихватању оставке премијера, много теже је питање његовог наследника. Управо из тог разлога краљ није прихватио Летермову оставку у јулу ове године када ју је премијер понудио после неуспешног покушаја помирења фламанских и валонских политичких партија које су се сукобиле око службене употребе језика. Тада је краљ, баш као и пре годину дана уочи Божића, у Летерму видео идеално решење за „прелазни” период који траје све од избора у јуну 2007. године.

Али, економија се повија под налетом глобалне финансијске кризе и земља неизбежно клизи у рецесију. Опозиција тражи изборе у јуну, истовремено са заказаним регионалним изборима и изборима за парламент ЕУ. Случај Фортис банке био је најтежи испит за Летермову владу. Банка је већ под првим ударом глобалне финансијске кризе национализована 49 одсто, када су владе Бенелукса откупиле акције. Међутим, онда је влада одлучила да не консултујући мале акционаре прода 75 одсто белгијског дела Фортиса француској компанији БНП Парибас, а жалба суду је замрзла продају. Тиме је влада ризиковала хиљаде радних места Белгијанаца и истовремено обезвредила њихове акције оставивши их без гаранција.

Према Уставу Белгије краљ може да прихвати или одбије оставку премијера, а у међувремену он консултује политичке саветнике и разговара са лидерима парламентарних странака Краљевине Белгије. Он може опозвати Летерма, али и задржати његову владу са новим шефом. Може такође поново позвати бившег министра Гија Верхофстата да замени Летерма, као и прошле године, а у том случају би ванредни парламентарни избори били одржани у јулу заједно са локалним и изборима за Европски парламент. Краљ може расписати нове изборе већ за фебруар, али може и да одбије Летермову оставку.

Белгијска политика већ 180 година почива на најразноврснијим компромисима, па је на краљу Алберту Другом да помогне да се пронађе још један такав који ће помирити највеће политичке супротности и охрабрити нацију пред Божић и новогодишње празнике, као и прошле године.