Од нашег дописника

Атина– Свака посета „тројке” међународних кредитора за Грке се претвара у ноћну мору.

За месец дана, поручили су експерти ЕУ, ММФ-а и Централне европске банке, влада Лукаса Пападимоса мора да уштеди додатне две милијарде евра или се доводи у питање нови пакет мера помоћи.

Како и одакле „намаћи” милијарде, не кажу, али су током посете констатовали да нови порези више не долазе у обзир, да су разговори корисни, да има напретка, али да је рано говорити како ће се завршити и хоће ли бити испуњени сви услови за добијање новог пакета помоћи од 90 милијарди евра.

Неће их бити уколико се не спроведу тражене реформе и мере штедње. „Веома је важно да влада то схвати и да предузме неопходне кораке до наредне посете ’тројке’ средином јануара.”

Без резултата је остао покушај министра финансија Евангелоса Венизелоса да се питање уштеда нове две милијарде евра пренесе на нову владу која ће бити изабрана после ванредних избора у фебруару. Тим пре, рекао је, што је буџет за 2012. усвојен и предвиђа смањење јавне потрошње за пет милијарди и уштеду од 3,6 милијарди евра кроз сакупљање пореза.

„Тројка” је била неумољива и тражи да додатне две милијарде евра буду гаранција и средства којима ће се располагати управо до избора.

Нови притисци су повод озбиљних неслагања међу министрима коалиционе владе јер, без обзира које су партијске боје, свима је јасно да харач који се тражи од народа постаје неиздржив.

Проблем је што је врло кратак рок у коме морају да се заврше преговори око отписивања грчког дуга, јачања банкарског система и рекапитализације банака – што представља језгро споразума од 26. октобра о пакету европске помоћи од 130 милијарди евра.

Влада показује знаке нервозе јер мора да одлучи да ли ће се беспоговорно сложити око допунских мера штедње и обезбеђивања додатне две милијарди евра или ће одмах бити расписани ванредни избори.

Све је више министара и политичара који сматрају да би влади требало продужити рок и дати шансу да до краја спроведе започети посао.

Премијер упозорава да се Грчка налази у „најдубљој рецесији“ и да је пред њом тежак период, али да не намерава да уводи нове порезе  и да додатно смањује плате и пензије.

Експерти „тројке” тражили су смањење јавне потрошње, а то ће у наредном периоду значити затварање низа државних агенција, института и организација, што ће до краја 2015. резултирати отпуштањем 150.000 радника.

У Грчкој је без посла преко 800.000 људи, а 24 одсто њих су млади. Забрињава чињеница да пола милиона незапослених више од годину дана не могу да нађу никакав посао и да ће проценат незапослености идуће године порасти са 17,7 на 19 одсто.

На последњим преговорима са експертима утврђено је додатно и, наводно, коначно смањење пензија које ће у глобалу – од момента увођења мера штедње – у неким пензионим фондовима као што су поште и медицински радници бити 45 одсто, а у фонду пензионера организација из сфере шопинга и туристичких организација, чак 65 процената.

Према информацијама Грчке цркве, број оних који стоје у реду за бесплатну храну у јавним кухињама порастао је за 40 одсто. Многи пензионери своја примања дају незапосленој деци, а сами стоје у реду за један оброк дневно.