Крф на тендеру

Од нашег дописника

Атина – Грчка острва нису на продају, али су за изнајмљивање!

Државна агенција за приватизацију расписала је међународни тендер за рентирање дела обале јонског острва Крф на рок од сто година.

Реч је о продаји „права на површину” од око 50 хектара на северозападу острва у области Касиопи, 38 километара од града Крфа, где се налазе чувене пешчане плаже.

Реч о је о терену под четинарском шумом коме припадају плажа од око километар и природно језеро. За изградњу и развој остаје слободно око 18 хектара.

Уз сугестију да би комплекс био погодан за изградњу луксузних објеката, потенцијалним инвеститорима је за понуде остављен рок до 10. априла.

Извршни директор агенције Андреас Тапранцис каже да је тендер добра прилика да се Крф додатно промовише као туристичка дестинација, да се изградњом нових објеката отворе и радна места и не искључује могућност проширења тендера и на друга острва.

Сасвим је сигурно да ће овакав покушај извлачења Грчке из дубоке кризе изазвати бурне реакције у јавности. Грци свако помињање продаје острва и плажа како би се вратили дугови доживљавају као повреду националног поноса.

Када је својевремено немачки „Шпигл” написао да би Грци требало да продају Акропољ или Родос, избио је прави скандал, а у јавности се говорило о „непристојној понуди”.

Грчка до 2015. мора да кроз процес приватизације и концесионих продаја прикупи 19 милијарди евра и вероватно је процена да је изнајмљивање дела острва мање болно од брзе приватизације државних предузећа.

Атина је до сада одуговлачила са почетком процеса приватизације, иако је то изричит услов европских кредитора на који је влада пристала.

У овом тренутку, сем неколико некретнина по Атини, расписан је једино тендер за продају компаније за гас ДЕПА у којој 65 одсто акција припада држави, а 35 је власништво домаће нафтнопрерађивачке компаније „Хеленик петролеум”.

Приватизација изазива велике протесте запослених, али је неминовна као саставни део „спасоносног европског пакета” јер кредитори очекују да кроз приватизацију Грчка обезбеди 50 милијарди евра и тако бар за нијансу смањи своја дуговања.

Министар финансија Евангелос Венизелос јавно позива сународнике да изваде паре „из сламарица” и врате их у банке како би помогли економски раст. Он каже да је 2009. са рачуна повучена штедња од 70 милијарди евра, а да је само четвртина завршила у страним банкама.

Прошле године је скинуто 35 милијарди, а овог јануара још две милијарде.

Министар апелује на Грке да паре врате у банке јер, како каже, „сада када је кредит известан, нема више разлога за неповерење и чување новца у кући“.

Ништа још није готово док не буде расплета са приватним повериоцима и коначног биланса замене државних обвезница за нове, мање вредности, што је саставни део споразума са европским кредиторима о отпису дела грчког дуга.

Јасмина Павловић-Стаменић