Немачка је светски лидер у продаји и препродаји лаког наоружања, али и главни „терминал” за претовар оружја купљеног на европском истоку и његов транспорт до крајњег одредишта, наводи се у прошлонедељној студији Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ).

Податке стокхолмске међународне невладине организације потврдила је влада у Берлину када је у Бундестагу на посланичко питање посланика Зелених Јана ван Акена саопштила да су „клијенти” из чак 63 земље света пазарили оружје у Немачкој, или су поверили даљи транспорт „добара специјалне намене” немачким шпедитерима. Подаци се односе на период од 2005. до 2009. године, а актери (пре)продаје и транспорта наоружања и наменске опреме биле су немачки и руски произвођачи и њихови агенти. Купци су, превасходно, долазили из Египта, Судана, Ирака, Алжира и Саудијске Арабије. Редослед држава одређен је по количинама купљеног наоружања.

Према званичним подацима, влада у Берлину издала је у поменутом периоду 1.046 дозвола за куповину или транспорт оружја преко немачке територије. Стручњаци СИПРИ-ја сумњају, међутим, да број илегалних купопродаја знатно надмашује суму одобрене трговине и транспорта, премда Немци тврде да су осујетили лавовски део илегалних испорука: зауставили су 54  илегална транспорта, са укупно 6.800 комада ватреног оружја...

Неодобрена купопродаја и илегални транспорт наоружања, по правилу, усмерени су ка одредиштима пред избијање ратова, преврата, или непосредно по њиховом свршетку. Изузетак, тврди недељник „Шпигл”, позивајући се на неименоване изворе у влади, представљају Босна и Херцеговина и Србија.

На адресе у ове две земље, каже се у обавештајним круговима у Берлину и Минхену, (полу)легалне испоруке наоружања су настављене десетак и више година по завршетку оружаних сукоба. БНД прави разлику између „приватне клијентеле” из Србије и купаца из БиХ, који наводно избегавају контролу међународне заједнице илегалним набавкама.

Немачка је због водеће улоге као шпедитер илегалног наоружања добила назив „товарна лука реквизита смрти”. Илегални транспорт оружја одвија се, превасходно, дуж поморских рута. Према подацима СИПРИ-ја, бродови под немачком заставом превозе, безмало, двоструко више наоружања сумњивог порекла и предодређене намене него, примера ради, Русија и САД заједно.

Патроле у међународним и приобалским водама широм света установиле су да удео у илегалним бродским транспортима два светска гиганта у производњи оружја износи 10,2 одсто – САД 7,8 одсто, Русија 2,4 одсто. Истовремено, немачки удео премашује 19,5 одсто.

Судећи према статистикама швајцарске обавештајне службе, које се темеље на подацима „случајно пресретнутим” у етру, транспортне услуге Немаца користе пре свега Русија, Украјина, Јемен, Јерменија и Бугарска.

Као пример коме се оружје доставља, могао би се уважити садржај тајне депеше Пентагона из прве половине минуле деценије. Према депеши коју је објавио „Шпигл”, Јерменија је 2003. године купила у Бугарској за потребе своје армије 1.000 противтенковских минобацача и 260 тешких митраљеза који су, потом, бродовима под немачком заставом превезени – у Иран.

Пракса из 2003. године наставља се и ових дана. Уочи новогодишњих празника Финска је зауставила товар ракета „патриот” и 159 тона војног експлозива „нитрогуандин”, послат из Немачке, званично, у Јужну Кореју – а незванично у Сирију.

Пре две недеље Кипрани су зауставили теретни брод „Чериот” који је пловио под заставом државице Сенвенсан. Према информацијама радија Слободни Либан, међутим, реч је била о товару од 60 тона руског наоружања за потребе недефинисаних наручилаца из Сирије. Налогодавац транспорта било је неименовано немачко транспортно предузеће.