У години када чланице еврозоне треба да врате преко 700 милијарди евра пристижућих дугова, Брисел ужурбано скицира нову заједницу буџетски дисциплинованих држава које би од 1. јануара 2013. требало успешно да се боре са будућим финансијским тешкоћама.

Најновија верзија предлога нове фискалне повеље еврозоне, која ће бити тема састанка министара финансија ЕУ 23. јануара и самита европских лидера 30. јануара, доспела је јуче у јавност. По овој верзији, само државе које потпишу и ревносно спроведу нову повељу могу убудуће да рачунају на финансијску помоћ осталих европских партнера. Ко приступи, има рок од годину дана да у устав (или „сличне законе”) угради одредбе о дозвољеном нивоу дуга, буџетског и структурног дефицита – буџетски дефицит испод три одсто, дуг испод 60 одсто БДП-а, а структурни дефицит 0,5 мањи од БДП-а.

Ко међутим прекорачи тај „плафон”, аутоматски би се суочио са „корективним” (новчаним) казнама које ће разрезивати Европски суд правде. Прикупљена глоба од буџетски недисциплинованих чланица сливала би се од 1. марта 2013. године у касу Европског механизма за стабилизацију.

Пробијање новог структурног дефицита (0,5 одсто од БДП-а) било би дозвољено само у случају тешких елементарних катастрофа и сличних ванредних ситуација.

У међувремену, Европска комисија свела би се на известиоца о буџетском понашању чланства, док би председник Европског парламента „могао бити позван на редовне седнице новог буџетског евросавеза да изнесе мишљење”.

Оне евродржаве и чланице ЕУ које не потпишу нову фискалну повељу, према новом предлогу, „требало би информисати о специфичним темама које се тичу примене фискалне повеље”. Повеља би, ако овај предлог буде усвојен, требало да ступи на снагу 1. јануара 2013. године под условом да је потпише најмање 12 чланица еврозоне.

Овај предлог представља крунски покушај Брисела да поврати поверење међународних инвеститора у способност ЕУ и еврозоне да обуздају дужничку кризу, која, како сматрају у ММФ-у, може да има „катастрофалне последице по светску привреду”.

Овај предлог већ је наишао на оштре критике, како унутар еврозоне тако и у ширем чланству ЕУ. Председавајући ЕУ, Данска, већ је критиковала паушални приступ обрачуну „структурног дефицита” који је предложила Европска комисија. Пољска је оштро критиковала политичку позадину предлога нове повеље.

„Европа не треба да се разврста у два клуба: еврозону и остале. Немачка и Француска не могу имати трајни политички монопол на реформе у ЕУ”, упозорио је пољски премијер Доналд Туск.

„Пољска ће потписати нови фискални споразум само ако процени да је тај документ у интересу јачања ЕУ”, додао је пољски министар за европске послове Миколај Довгијелевич.

Уколико влада у Даблину покуша да потпише нову европску фискалну повељу, без народног референдума о чланству у ЕУ, опозиција ће тужити ирски кабинет Европском суду, најавила је странка Шин Феј.

Извршни директор ММФ-а Кристин Лагард јуче је поновила упозорење да, у атмосфери растуће глобалне економске неизвесности, инсистирање на буџетској дисциплини не повлачи аутоматски и преко потребан привредни раст.

Т. В.