Jorgos Papandreu (Foto AFP)

Od našeg dopisnika
Atina, 15. decembra – U još još jednoj nevolji, ovog puta ekonomskoj, u Grčkoj nema potpune političke sloge, ali prvi put ima – dobre volje. Današnji pokušaj predsednika Karolosa Papuljasa da se sa liderima parlamentarnih partija postigne dogovor i zauzme jedinstveni stav za izlazak iz opšte krize i usvoje mere borbe protiv korupcije, koja se smatra najvažnijim državnim problemom, prošao je bolje nego što se očekivalo i ličio je na nekakvo nacionalno jedinstvo.

Opozicija nije jedinstvena, nije ni za mere koje je predložio premijer Papandreu niti je protiv njih, a ima i sopstvene predloge koje bi volela da vidi „ na stolu”. Međutim, ozbiljna ekonomska kriza, hiljade radnika koji su svakodnevno na ulicama, štrajkovi koji se najavljuju za naredne dane do Božića, pritisak EU i nepredvidiv scenario ukoliko se ne prihvati ovog trenutka ponuđeni, razmekšali su političke lidere koji su se saglasili da ono što je predložio premijer Papandreu predstavlja solidnu osnovu na kojoj treba dalje raditi.

Posle jučerašnjeg dramatičnog apela premijera Papandreua upućenog celoj naciji i poziva na nacionalni dijalog kako bi se hitno spasavala grčka ekonomija i zemlja zajedničkim snagama izvukla iz ponora u koji tone, komunisti su, recimo, poručili da imaju svoje viđenje rešavanja socijalnih problema. Dok Papandreu smatra da je osnovni problem tzv. sistemska korupcija koja prožima celokupni državni sektor od vrha do najnižih struktura i predstavlja ogroman gubitak novca, komunisti kažu da korupciju ne smatraju glavnim uzročnikom ekonomske krize... Najveća opoziciona i do pre dva meseca vladajuća Nova demokratija poručila je da će pružiti pomoć i podržati mere za rešavanje globalnih problema.

Premijer je za izlazak iz krize predložio „grčki model” od 57 tačaka izlaska iz krize, energično se, još na sastanku EU u Briselu, usprotivivši „irskom modelu” koji su neki hteli da nametnu Atini. U tome, prema ispitivanju javnog mnjenja, ima podršku gotovo polovine anketiranih sunarodnika koje najviše boli i brine stezanje kaiša u sferi penzijskog i socijalnog osiguranja i oštra poreska politika. Ekonomija Grčke se nalazi u fazi reanimacije, kako je to slikovito rekao Papandreu, i vrlo brzo bi trebalo preći na radikalne i bolne mere. Problemi se moraju rešavati samostalno, bez čekanja pomoći sa strane.

To znači, kako je rekao Papandreu, da se već iduće godine, a zatim i 2011. deficit u budžetu mora smanjiti za po četiri odsto, kako bi se umanjio zabrinjavajući i prikriveni pravi broj od preko 12 odsto deficita u budžetu koji je šokirao EU. To znači, u situacija kada Grčka ima spoljni dug od 300 milijardi evra, drastično kresanje recimo državne i javne potrošnje najmanje za 10 procenata, čime će se uštedeti četiri milijarde evra. Papandreu je predložio da sva ministarstva i fondovi osiguranja smanje troškove za 10 posto, da se plate preko 2.000 evra zamrznu.

Premijer najavljuje zatvaranje predstavničkih firmi u inostranstvu i smanjenje broja zaposlenih u njima, ali i u drugim javnim institucijama. Zatvoriće se mnoga dopisništva TV i novinskih kuća u inostranstvu uz sugestiju da deo njihove aktivnosti preuzmu ambasade. Takođe, zatvoriće se trećine turističkih i drugih predstavništava širom sveta... U paketu je i preispitivanje liste uvoznih lekova, bonusa u bankama, pojačane kontrole rada svih, posebno „ofšor” firmi, redukcija armijskih programa u 2011. i 2012. godini... Znatno se pooštrava poreska kontrola, počinje da dejstvuje poreska tj. finansijska policija kako bi se smanjio ekonomski kriminal, a pre svega ogromne utaje poreza. Predviđa se ograničavanje budžeta za izborne kampanje koje su često bile pokriće za pranje novca i formiranje tajnih fondova.

Premijer upozorava da Grčka mora da popravi svoj imidž i dokaže svetu da je bilo kakvo poređenje sa Dubaijem – apsolutno neistina. Kao i tvrdnje da je zemlja pred bankrotom.

Vremena za ispunjavanje predizbornih obećanja nema mnogo. Papandreu je najavio da će za 100 dana vladavine socijalisti uspeti da promene mnogo toga. Rok ističe ubrzo, već polovinom januara.