Novinarstvo je institucija koja na naše oči propada, a ova kriza neće se svesti samo na nestanak novina, već će udariti na temelje demokratije.

Ovo je ocena američke nevladine organizacije „Fri pres” koja je u izveštaju pod nazivom „Spasavanje vesti” predložila i nekoliko ideja za očuvanje medija koji se zbog pada prihoda od oglašavanja i prelaska vesti na Internet suočavaju s najtežom krizom do sada.

„Novinarstvo je javno dobro. Kao društvo, svi imamo koristi od kvalitetnih vesti i informacija, ali kao mnoga javna dobra i novinarstvo je uvek dobijalo velike subvencije. Model subvencija koji je bio glavni u poslednjem veku – novinarstvo koje se podržava reklamama – izgleda da je na umoru. Ako se nastave sadašnji trendovi, Amerika bi uskoro mogla da uđe u neviđeni socijalni eksperiment time što bi postala prva napredna demokratija u kojoj bi veliki delovi društva i cele geografske oblasti ostale bez prave, profesionalne štampe. Ulazimo u neistraženu teritoriju”, pišu autori izveštaja Viktor Pikard, Džoš Sterns i Krejg Aron, ugledni novinari i profesori žurnalistike.

Oni naglašavaju da se vesti na kablovskim televizijama svode na jurnjavu za kolima hitne pomoći, a da je Americi neophodno kvalitetno novinarstvo koje je razotkrilo i prisluškivanje političkih protivnika po nalogu predsednika Niksona (afera „Votergejt”) ili, skorije, isplatu milionskih bonusa menadžerima koji su prethodno upropastili kompaniju AIG.

„Mora se naglasiti da je medijska industrija sama sebi nanela mnoge rane zbog loših poslovnih odluka i neuspelih strategija. Umesto da megaprofite koje su zarađivali do pre samo nekoliko godina ulože u nove medijske poslove, konglomerati čije se akcije prodaju na berzi – Tribjun, Ganet i Meklači – kao bez glave su kupovali svašta, žrtvujući novinarstvo zbog sve većeg kvartalnog prihoda da bi zadovoljile sve veći apetit Volstrita. Sada su te kompanije prezadužene i na ivici su zatvaranja ili prodaje firmama koje će ih rasturiti i prodati delove budzašto”, navodi se u izveštaju, ali i dodaje da je „prljava tajna” ove industrije da su novine i dalje profitabilne, iako poslodavci krizu koriste kao izgovor za otpuštanje hiljada radnika.

Zaključuje se, ipak, da nema čarobnog štapića i da će za rešenje problema biti potrebno više mera. „Period snažnog eksperimentisanja sa novim modelima najveća je nada za budućnost novinarstva, tog krvotoka demokratije”, tvrde autori i predlažu nekoliko takvih modela, od kojih su neki već isprobani i dali su dobre rezultate.

Na prvom mestu je neprofitni model, koji novinarima omogućuje da se usredsrede na vesti, a ne na razmišljanje o tome kakva bi vrsta vesti privukla oglašivače i čitaoce. Među uspešnim primerima tog modela su i „Sent Pitersburg tajms”, novine u vlasništvu neprofitnog instituta za novinarstvo „Pojnter”, kao i engleski „Gardijan” čiji je vlasnik trust „Skot”.

Takođe su jedan od modela i fondacije kakva je „ProPublika” – ambiciozni istraživački projekat koji je dobio novac od filantropa i uspeo da zaposli 28 iskusnih novinara. I na kraju, za razliku od Evrope, gde je model javnog servisa odavno uspostavljen i u mnogim zemljama drži prvu poziciju u informisanju, takvi mediji su u SAD do sada bili u zapećku, ali se i „Nacionalni javni radio” (NPR) u vremenu krize uzima kao mogući primer kako treba raditi.