Новинарство је институција која на наше очи пропада, а ова криза неће се свести само на нестанак новина, већ ће ударити на темеље демократије.

Ово је оцена америчке невладине организације „Фри прес” која је у извештају под називом „Спасавање вести” предложила и неколико идеја за очување медија који се због пада прихода од оглашавања и преласка вести на Интернет суочавају с најтежом кризом до сада.

„Новинарство је јавно добро. Као друштво, сви имамо користи од квалитетних вести и информација, али као многа јавна добра и новинарство је увек добијало велике субвенције. Модел субвенција који је био главни у последњем веку – новинарство које се подржава рекламама – изгледа да је на умору. Ако се наставе садашњи трендови, Америка би ускоро могла да уђе у невиђени социјални експеримент тиме што би постала прва напредна демократија у којој би велики делови друштва и целе географске области остале без праве, професионалне штампе. Улазимо у неистражену територију”, пишу аутори извештаја Виктор Пикард, Џош Стернс и Крејг Арон, угледни новинари и професори журналистике.

Они наглашавају да се вести на кабловским телевизијама своде на јурњаву за колима хитне помоћи, а да је Америци неопходно квалитетно новинарство које је разоткрило и прислушкивање политичких противника по налогу председника Никсона (афера „Вотергејт”) или, скорије, исплату милионских бонуса менаџерима који су претходно упропастили компанију АИГ.

„Мора се нагласити да је медијска индустрија сама себи нанела многе ране због лоших пословних одлука и неуспелих стратегија. Уместо да мегапрофите које су зарађивали до пре само неколико година уложе у нове медијске послове, конгломерати чије се акције продају на берзи – Трибјун, Ганет и Меклачи – као без главе су куповали свашта, жртвујући новинарство због све већег кварталног прихода да би задовољиле све већи апетит Волстрита. Сада су те компаније презадужене и на ивици су затварања или продаје фирмама које ће их растурити и продати делове будзашто”, наводи се у извештају, али и додаје да је „прљава тајна” ове индустрије да су новине и даље профитабилне, иако послодавци кризу користе као изговор за отпуштање хиљада радника.

Закључује се, ипак, да нема чаробног штапића и да ће за решење проблема бити потребно више мера. „Период снажног експериментисања са новим моделима највећа је нада за будућност новинарства, тог крвотока демократије”, тврде аутори и предлажу неколико таквих модела, од којих су неки већ испробани и дали су добре резултате.

На првом месту је непрофитни модел, који новинарима омогућује да се усредсреде на вести, а не на размишљање о томе каква би врста вести привукла оглашиваче и читаоце. Међу успешним примерима тог модела су и „Сент Питерсбург тајмс”, новине у власништву непрофитног института за новинарство „Појнтер”, као и енглески „Гардијан” чији је власник труст „Скот”.

Такође су један од модела и фондације каква је „ПроПублика” – амбициозни истраживачки пројекат који је добио новац од филантропа и успео да запосли 28 искусних новинара. И на крају, за разлику од Европе, где је модел јавног сервиса одавно успостављен и у многим земљама држи прву позицију у информисању, такви медији су у САД до сада били у запећку, али се и „Национални јавни радио” (НПР) у времену кризе узима као могући пример како треба радити.