Barak Obama stavljen je na crnu listu u Havani, godinu dana pošto je došavši u Belu kuću probudio nade da će se poluvekovni zamrznuti odnosi sa Kubom najzad normalizovati. Vlasti na čelu sa Raulom Kastrom smatraju da je prvi afroamerički predsednik SAD pokazao da je „neprijatelj kubanske revolucije” isto onoliko koliko su to bili i njegovi prethodnici.

Povod za oštro reagovanje Havane bila je lista zemalja sastavljena u Vašingtonu povodom nedavnog novog terorističkog pokušaja obaranja putničkog aviona. Među četrnaest zemalja čije putnike treba podvrgnuti rigoroznoj aerodromskoj kontroli, Obama je ubrojao i Kubu. Ostalih trinaest zemalja su Avganistan, Alžir, Iran, Irak, Liban, Libija, Nigerija, Pakistan, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija i Jemen. Zašto se tu našla i Kuba kada je svakom ko se malo razume u istorijat i geografiju Al Kaide jasno da joj u ovom društvu nije mesto?

Ovo pitanje postavlja se čak i u Vašingtonu, a komentator „Vašington posta”, Judžin Robinson kritikuje ovu meru kao potpuno nepotrebnu. Opasnost od terorizma na Kubi ravna je nuli, piše Robinson. Kuba nije nefunkcionalna država u kojoj su delovi teritorije van kontrole vlasti. Naprotiv, to je zemlja gde vlasti nadziru i kontrolišu sve svoje građane, pa je sama ideja da bi neko mogao da poseduje svoju privatnu eksplozivnu napravu, prosto smešna, dodaje Robinson.

Kuba bi, kako konstatuje Robinson, bila poslednje mesto na svetu na kome bi se Al Kaida odlučila da uspostavi svoj ogranak. Pa ipak, Stejt department svrstao je u red zemalja poput Irana, Sudana ili Sirije.

Bila je to poslednja kap koja je prevršila čašu i u Havani. Još u prošli utorak vlada je pozvala šefa Interesne sekcije SAD Džonatana Farara kako bi mu saopštila da je nova mera još jedna „neprijateljska akcija SAD”. Ona je, stav je zvanične Havane, politički motivisana, kako bi se „opravdala poluvekovna blokada Kube, što jednoglasno osuđuje međunarodna zajednica”.

Kubansko ministarstvo spoljnih poslova takođe je izdalo saopštenje u kome kritikuje „manipulantski” Obamin stav. Ministarstvo podseća da je Ronald Regan uvrstio Kubu u listu terorističkih zemalja 1982. u uzaludnom pokušaju da diskredituje kubansku revoluciju. Od tada, kako se ističe u saopštenju iz Havane, svi američki predsednici, uključujući i Obamu, potvrđivali su ovu kvalifikaciju iz koje proizilaze ekonomske sankcije, zabrana prenošenja tehnologije, i druge restriktivne mere protiv Kube i njenih građana.

Kubansko rukovodstvo pozdravilo je dolazak Baraka Obame na čelo SAD. U prvim reagovanjima oboleli Fidel Kastro, koji se i dalje smatra idejnim smerničarem u kubanskoj hijerarhiji, hvalio je prvog crnog predsednika zbog njegovih napora da unese promene u spoljnoj i unutrašnjoj politici. Usledilo je veliko razočarenje koje je otpočelo uspostavljanjem američkih vojnih baza u Kolumbiji, komentarima Hilari Klinton oko venecuelanskih i bolivijskih veza sa Iranom, ulogom Vašingtona u zbacivanju predsednika u Hondurasu…Sadašnji američki predsednik nimalo se ne razlikuje od svog prethodnika, bar kada su u pitanju Kuba i neke druge levičarske zemlje Latinske Amerike, smatra Havana, koja se posle svega ovoga odlučila da Baraka Obamu stavi na listu svojih neprijatelja.