Барак Обама стављен је на црну листу у Хавани, годину дана пошто је дошавши у Белу кућу пробудио наде да ће се полувековни замрзнути односи са Кубом најзад нормализовати. Власти на челу са Раулом Кастром сматрају да је први афроамерички председник САД показао да је „непријатељ кубанске револуције” исто онолико колико су то били и његови претходници.

Повод за оштро реаговање Хаване била је листа земаља састављена у Вашингтону поводом недавног новог терористичког покушаја обарања путничког авиона. Међу четрнаест земаља чије путнике треба подвргнути ригорозној аеродромској контроли, Обама је убројао и Кубу. Осталих тринаест земаља су Авганистан, Алжир, Иран, Ирак, Либан, Либија, Нигерија, Пакистан, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Сирија и Јемен. Зашто се ту нашла и Куба када је сваком ко се мало разуме у историјат и географију Ал Каиде јасно да јој у овом друштву није место?

Ово питање поставља се чак и у Вашингтону, а коментатор „Вашингтон поста”, Јуџин Робинсон критикује ову меру као потпуно непотребну. Опасност од тероризма на Куби равна је нули, пише Робинсон. Куба није нефункционална држава у којој су делови територије ван контроле власти. Напротив, то је земља где власти надзиру и контролишу све своје грађане, па је сама идеја да би неко могао да поседује своју приватну експлозивну направу, просто смешна, додаје Робинсон.

Куба би, како констатује Робинсон, била последње место на свету на коме би се Ал Каида одлучила да успостави свој огранак. Па ипак, Стејт департмент сврстао је у ред земаља попут Ирана, Судана или Сирије.

Била је то последња кап која је превршила чашу и у Хавани. Још у прошли уторак влада је позвала шефа Интересне секције САД Џонатана Фарара како би му саопштила да је нова мера још једна „непријатељска акција САД”. Она је, став је званичне Хаване, политички мотивисана, како би се „оправдала полувековна блокада Кубе, што једногласно осуђује међународна заједница”.

Кубанско министарство спољних послова такође је издало саопштење у коме критикује „манипулантски” Обамин став. Министарство подсећа да је Роналд Реган уврстио Кубу у листу терористичких земаља 1982. у узалудном покушају да дискредитује кубанску револуцију. Од тада, како се истиче у саопштењу из Хаване, сви амерички председници, укључујући и Обаму, потврђивали су ову квалификацију из које произилазе економске санкције, забрана преношења технологије, и друге рестриктивне мере против Кубе и њених грађана.

Кубанско руководство поздравило је долазак Барака Обаме на чело САД. У првим реаговањима оболели Фидел Кастро, који се и даље сматра идејним смерничарем у кубанској хијерархији, хвалио је првог црног председника због његових напора да унесе промене у спољној и унутрашњој политици. Уследило је велико разочарење које је отпочело успостављањем америчких војних база у Колумбији, коментарима Хилари Клинтон око венецуеланских и боливијских веза са Ираном, улогом Вашингтона у збацивању председника у Хондурасу…Садашњи амерички председник нимало се не разликује од свог претходника, бар када су у питању Куба и неке друге левичарске земље Латинске Америке, сматра Хавана, која се после свега овога одлучила да Барака Обаму стави на листу својих непријатеља.