Свет
Куба укида тачкице, а отвара кафанице
Кубанци би ускоро могли да постану туристи и да слободно путују у иностранство, што је у протеклих 50 година била привилегија само одабраних грађана који су успевали да добију „дозволу за излазак из земље”. Ово је једна од многих новина из штампане брошуре са 313 реформских смерница, договорених на Шестом конгресу Комунистичке партије Кубе, одржаном пре непуних месец дана.
Званични конгресни документ („Правци економске и социјалне политике Партије и Револуције”) такође предвиђа слободнију купопродају станова, кућа и аутомобила и могућност подизања кредита за мање предузетнике који су остали без државне службе и покренули сопствену занатлијску делатност. Реформе су зацртане на Конгресу да би се „осавременио социјалистички модел”, али ће се детаљније разрадити тек када их усвоји Народна скупштина.
Текст, који се од понедељка продаје на киосцима, не помиње укидање такозваних белих картица, неопходни папир за све који желе да путују у иностранство. Према садашњим прописима Кубанци морају да поднесу захтев и плате таксу од 150 долара ако желе да пређу границу. Уплаћени новац се не враћа чак и ако надлежна Дирекција за имиграцију и иностранство одбије захтев за путовање. Да би најзад уз белу карту привремено отпутовали из своје земље, Кубанци морају за разне таксе и дажбине да плате још око 400 долара, што је астрономска сума у земљи где је просечна плата 20 долара.
Чувена блогерка Јоани Санчес није до сада успела да добије „белу картицу” па тако ни да отпутује у иностранство где је чекају многе непокупљене награде за пионирске подухвате слободнијег новинарства преко сајта Генерација ипсилон. Она и даље не верује у укидање забрана за прелазак граница, бар не за дисиденте у које и сама спада.
Укидање тачкица, пакета основних намирница које су могле да се купе по врло субвенционисаним ценама, много је извесније. Од сада ће само најсиромашнији добијати повластицу за основне потрепштине. Остали ће морати да се снађу „на тржишту”. Кад Народна скупштина одобри стратегију, моћи ће да се продају и купују „москвичи” и „ладе” из совјетског периода. До сада је била дозвољена препродаја аутомобила из преткастровског времена (пре 1959), па су стари „шевролети” и „кадилаци” мењали власнике. Али ни убудуће неће бити могуће да се купи нови ауто.
Отпуштање радника у државном сектору је већ увелико у току. Неки су се већ снашли и самозапослили у једном од 178 одобрених сектора за приватну делатност. Нове кафанице, киосци за прекрајање и крпљење, тезге са сувенирима, ничу у Хавани. За остале промене чекају се прецизнији путокази.
З. Ш.
Последњи коментари
SSSR LR | 11/05/2011 11:38 Znate li koliko starosjedilaca Havaja i pored blagostanja koje vi spominjete ne bi volilo da zivi po USA? Da ne spominjem kako je Fidel spasio Kubu od robovlasnickog sistema koji je imao podrsku USA tih godina revolucije, pa i u samoj USA crnci (o Indijancima je suvisno pricati) su tih godina jos uvijek bili gradjani drugog reda, ako nisu i danas.
Prica o Kubi i Kastru podseca na vic o zeni koja od svakog muskarca moze da napravi milionera - pod uslovom da je pre toga bio milijarder.
Pre revolucije Kuba je po bruto nacionalnom dohotku bila ispred Belgije i Italije. Niko se ne upita otkuda toliko americkih automobila model 1959 (najnoviji model pre revolucije) i cak tri Mercedes 300SL Gullwing ako je tamo bilo opste siromastvo.
Fidel Kastro je iz bogataske porodice, kubanska verzija Koce Popovica.
Socijalizam na Kubi se odrzao zahvaljujuci vrlo visokoj pocetnoj ekonomskoj bazi, sovjetskoj pomoci i tradicionalnom antiamerikanizmu.
Ovaj poslednji faktor je izuzetno vaznan Kubanci su posten i ponosit narod, od Amerikanaca vise mrze samo svoje sunarodnike koji su izbegli kod neprijatelja.
Da je Amerika htela da srusi Kastra, bilo je dovoljno da mu ukine sankcije, ali to nikad nisu ucinili.
Ja Kubancima zelim svako dobro, valjda ce nesto nauciti i iz naseg tragicnog iskustva.
Sve ,mi se cini da je obrnuto, Kastro je napravio robove od Kubanaca.






