Свет

Кубанци мање сити, али образованији и дуговечнији

Да ли статистички подаци на педесети рођендан Кастрове револуције указују на њен пораз или тријумф

Улична сцена у Сантјагу ових дана (Фото АФП)

Пола века откако је Фидел Кастро са својом групом сишао са Сијера Маестре, збацио диктатора Батисту и отпочео револуцију, рат уз помоћ статистике све је жешћи. На податке се позивају и најлојалније присталице и љути противници кубанског једнопартијског система, а да једни другима не оспоравају веродостојност извора. Лик јединог комунизма на западној хемисфери је као у искривљеном огледалу – из једног угла анђеоски, из другог поприма ђаволске црте.

Противници наводе следеће статистичке податке: са шест милиона људи, Куба је 1958. имала више кухињских апарата по становнику и више километара железничке пруге од било које друге земље Латинске Америке. Кубански песо имао је исту вредност као долар. Данас је двадесет пута слабији. Сточни фонд бројао је шест милиона, по једна крава на једног Кубанца. Данас једно грло долази на шест Кубанаца. Било је на десетине новина, данас постоје два дневника: „Гранма” и „Хувентуд ребелде” (Бунтовна младост), оба као званични органи једине легалне партије.Производња шећера била је четири пута већа 1958. него прошле године. Данас се шећер увози.

Кубанци, међутим, данас спадају у једну од најдуговечнијих и најобразованијих нација на свету.

Гиљермо Хименес, академик лојалан комунистичкој партији, не оспорава статистичке податке преузете из Батистиних служби: годишња потрошња говеђег меса је 1955. износила четрдесет килограма по становнику(Куба је по потрошњи меса била на трећем месту у Латинској Америци, иза Уругваја и Аргентине). Острвом је вожено 160.000 аутомобила (једна кола на 38 становника, Куба је била на другом месту на целој хемисфери). По радијским и телевизијским пријемницима Куба је такође била на првом или другом месту у Латинској Америци.

Данас је просечна плата на Куби 20 долара. Сваки Кубанац има право на десет јаја, пола килограма пилетине, пола килограма рибе, четврт килограма цигуре…по субвенционисаним ценама. Тај месечни провијант преко државе укупно га кошта 25 центи. Постоји и други песо, везан за долар, такозвани кук, којим се купује увозна роба у специјалним продавницама. Мобилни телефони, које однедавно, по одлуци са највишег места, могу легално да купе и Кубанци, коштају 110 долара.

Елена Алварес, функционер у кубанском министарству за економију, међутим, истиче да су здравство и школовање бесплатни, да радници у предузећима добијају топли оброк и да би све то такође морало да се укалкулише када се говори о просечној плати на Куби. Додаје да Куба данас има највећи број лекара, по глави становника у свету, да је амерички ембарго оштетио острво са 200 милијарди долара, да је до пада Берлинског зида осамдесет посто кубанског извоза одлазило у земље источног блока

Из земље је за пола века отишло више од два милиона људи, од којих највећи број живи у САД. Стотинак америчких држављана, међутим, кренуло је у супротном правцу. Дошли су на студије у кубанску Латиноамеричку школу медицине, где се лекарска диплома стиче без плаћања икакве школарине. Међу њима је афричка Американка Паша Џексон (26) из Лос Анђелеса која намерава да се као лекар врати у своју средину.„Дошла сам зато што је студирање на Куби бесплатно и зато што ме овде цене више него у средини у којој сам одрасла. У Америци ни много богатији од мене не могу да плате студије медицине.” Низом различитих података доказују се и тријумф и трагедија револуције која обележава педесети рођендан.

Зорана Шуваковић
објављено: 04/01/2009

Последњи коментари

terramare  | 06/01/2009 00:21

@ Kao da je vazno, zasto niste pokusali da porazgovarate sa Kubancima, to je moguce, mada delikatno. I uvek ce se naci neko ko je studirao ili radio u Istocnoj Nemackoj, Rusiji. Samo treba biti oprezan, 99% razgovora se zavrsava sa predlogom za neki bizniz, ili zahtev, ne molba, za novcanu pomoc.Centar Havane danas ima dosta slicnosti sa epohom Batiste, to je centar za prevare turista i prostitucija, policija, kako u uniformi tako i u civilu, okrece glavu ako se radi o malim prestupima, nizim od desetak dolara.Izvan centra postoji potupno drugacija slika, kriminala je vrlo malo,ljudi se ponasaju drugacije.Malo me zbunilo pominjanje plasticne narukvice za sat, to sam video zadnji put kod nekog Talijana pre 30-tak godina.

Kaodaje Vazno | 06/01/2009 14:58

Jesam, razgovarao sam s Kubancima. Kad sam iz Srbije dosao u Kanadu prva stvar koju sam primjetio bila je da su Kanadjani stalozeni, relaksirani i u principu bez zlobe. Kad sam iz Kanade dosao na Kubu brzo sam prepoznao mnoge elemente krize iz starog kraja. Kubansko siromastvo jeste veliko i uzimajuci to u obzir bio sam vrlo iznenadjen prilicno dobrim mentalnim stanjem ljudi, jednom vrstom nevinosti. Primjetio sam ipak diskretan policijski rad, slican onom kakav je bio kod nas na Jadranu u doba turisticke sezone (u doba kad sam vjerovao da je prica o stranim silama koje bi da uniste Jugoslaviju samo komunisticka propaganda).
Osjeca se na Kubi izolacija, ali nju Kuba nije izabrala. Takvu presiju vecina zapadnih drustava ne bi izdrzala, kao sto nismo ni mi, a Kubanci jesu. Za mene je to bilo zadivljujuce.
Sto se tice plasticnog sata nisam siguran da sam razumio vasu opasku. Nadam se da nije u pitanju nas legendarni snobizam (tako slican italijanskom).

terramare  | 07/01/2009 20:21

@ Kaodajevazno, gledao sam kanadske turiste na Kubi. Radim oko 40 godina u turizmu, ali verujte mi takve turiste ne bih zeleo ni na poklon. Posmatrao samljude koji su proveli nedelju dana u hotelu sa " all inclusive" ( drugog nacina ishrane na Kubi nema). Oni nisu mrdnuli ni jednom iz hotela, vecina nije otisla ni do plaze udaljene oko 20-30 metara od bazena. Lezali su celo vreme u lezaljkama, okolo njih brda praznik limenki od piva, ili sedeli u bazenu uz dusek punog limenki piva, uvece za barom 10-20 koktela pa onako tresten u krevet, sobarice su se jezile kada cu cistile njihove sobe.Srecom nisam boravio u njihovom hotelu, a oni nisu u mom, verovatno im atmosfera jedne Melije de luxe nije odgovarala. Kod nas je bio jedan konobar koji je imao doktorat nuklearne fizike sa istocnonemackog univerziteta, trebao je da dobije posao u prvoj kubanskoj nuklearki, ali od toga nije nista bilo, sada nosi tanjire i mojito koktele.