Od našeg dopisnika
Moskva, 11.  januar – Stupanjem na snagu izmena Krivičnog zakonika, od danas se u Rusiji uvodi novi oblik kažnjavanja – ograničavanje slobode. Tako će stotine hiljada „sitnih kriminalaca” biti spaseno zatvora. Dosadašnji zakon je bio veoma strog, pogotovu kad je reč o sitnim prestupima, pa se često dešavalo da čovek, recimo za klevetu, sitnu krađu ili uvredu, sedi u zatvoru tri godine sa okorelim kriminalcima, pa je kad izađe, od njih već dobro naučio „zanat”.

Prema novom zakonu, osuđeni neće imati pravo da napuštaju stan u određeno doba dana. Pored toga, neće, bez dozvole organa kontrole, moći da menja stan ili grad u kome živi, radi ili uči, niti da posećuje javne manifestacije. Sud određuje obaveze osuđenog u koje obavezno spada i da mora jednom do četiri puta mesečno da se javlja miliciji, koja takođe, može da mu, iznenada, dođe u kontrolu.

Kazna ograničavanja slobode, kao osnovni oblik kazne za prestupe male i srednje težine, obično traje od dva do četiri meseca. Ona se može primeniti i kao dopunska kazna za one koji su izvršili teške i posebno teške zločine (uključujući i pokušaj ubistva ili rušenja ustavnog poretka), po povratku iz zatvora. Njima se može ograničiti sloboda na period od šest meseci do dve godine.

Ova vrsta kazne ne može se primenjivati na strance, vojna lica, ljude koji nemaju državljanstvo, ni mesto stalnog boravka u Rusiji.
Ukoliko osuđeni prekrši pravila ponašanja, sud može kućni pritvor da mu zameni zatvorskom kaznom po sistemu – jedan dan lišavanja slobode za dva dana ograničenja. S druge strane, za dobro ponašanje, osuđeni može da dobije odmor ili pravo da putuje za vikend ili za praznik.

Pavel Krašenenikov, predsednik dumskog Komiteta za zakonodavstvo, smatra da neće biti tehničkih problema sa primenom novog zakona jer su i do sada postojale uslovne kazne, što je praktično, vrlo slično. Sada se samo daje sudovima više mogućnosti da primenjuju takvu kaznu za one koji ne predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvo.

U nekim regionima Rusije već su obavljani slični eksperimenti – osuđeni na kućni pritvor morali su da nose elektronske „narukvice” preko kojih se satelitski pratilo njihovo kretanje, tako da je inspektor mogao u svakom trenutku da zna gde se osuđeni nalazi. Moguće je da će se sada postavljati i video kamere u stanovima osuđenih.

„To nije baš ni jevtino, ali država inače troši na jednog zatvorenika oko 500 evra mesečno. Na ovaj način će se rasteretiti zatvori, a ljudi će živeti sa svojim porodicama pa neće biti negativnog efekta za porodicu, ni uništenih sudbina zbog, na primer, ukradenog novčanika”, kaže Krašenenikov.
Protivnici ove reforme smatraju da će ove mere biti protumačene kao slabost države i da će doneti samo štetu. Uz to, one će postati još jedan izvor korupcije. „Onaj ko bude imao para da da mito, sedeće pred televizorom u svojoj toploj sobi, a ako ne može sedeće u zatvoru”.

Njima odgovaraju pristalice novog zakona podsećajući ih da i sad postoji korupcija, a prema statistici, posle suđenja se ispostavi da 28 procenata onih koji su sedeli u istražnom zatvoru ili nije krivo, ili se kažnjava administrativnim kaznama. Tako su, ni krivi ni dužni, proveli nekad i godinu i više dana u zatvoru, a kad se vrate, vrlo često, više nemaju ni porodicu ni prijatelje u čijim očima zauvek ostaju kriminalci. Od onih koji završe u zatvoru, trećina je tamo zbog sitnih prekršaja kao što je, na primer, ukradena vekna hleba, ili tuča sa drugovima u piću. Uostalom za zatvor uvek ima vremena, a dati čoveku šansu da se popravi uvek je bolje i efikasnije.

Federalna služba bezbednosti izračunala je da će primenom ove zakonske odredbe oko 113 hiljada ljudi godišnje biti spaseno od zatvora. Veruje se da će većina zauvek prestati da se bavi ranijim „zanatom” jer su u toj kategoriji najčešće mladi ljudi, tinejdžeri koji prvi put krše zakon.